Београд, 11.08.2016. – Заменик Заштитника грађана, господин Милош Јанковић упутио је допис Синдикату у вези поступка контроле законитости и правилности рада Министарства унутрашњих послова, у вези распоређивања на радна места “анализа ризика”.
Како би Заштитник грађана располагао свим подацима који су од значаја за поступак Синдикат је доставио све информације које су настале након подношења притужбе.
Потсетимо, о “пословима анализе ризика” господин Милош Јанковић говорио је 25.05.2016.године на скупу у Медија центру. О тој теми писали смо ОВДЕ.
У допису се наводи:
Поштовани господине Јанковићу,
Поступајући по Вашем акту број: 29730 од 03.08.2016. године, обавештавам Вас о следећем:
Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству унутрашњих послова Пов. 01 број: 2149/16 донет је 02.03.2016. године. Чланом 143. правилника регулисано је да ће се распоређивање запослених на радна места извршити у року од 90 дана од дана његовог ступања на снагу.
Највећи део запослених који су од 15.12.2015.године распоређени на фиктивна радна места «координатор анализе ризика», «виши послови анализе ризика», «самостални послови анализе ризика» и «основни послови анализе ризика», а решења сви примили 16.12.2015.године враћени су на ранија радна места, која су поново систематизована новоусвојеним Правилником. Међутим, позната су нам најмање два случаја запослених који су чланови овог Синдиката где запослени још увек нису добили нова решења и ако је послодавац био дужан да њихове жалбе реши у првом степену или их достави Жалбеној комисији Владе која би предмет решавала у другом степену.
Путем Закона о приступу информација од јавног значаја, овај Синдикат је обавештен да највећи број жалби МУП није доставио Жалбеној комисији владе већ га је решавао поново у првом степену. Међутим, ту је евидентно кршење прописа јер жалбе нису решене у законском року, односно жалиоцима МУП решења Жалбене комисије није доставио у законском року.
Нпр. Решење Жалбене комисије Владе број: 112-01-73/2016-1 решено је 17.02.2016. године док је жалиоцу достављено тек 28.04.2016. године.
ПРИЛОГ:
-Акт Сектора за људске ресурсе од 27.04.2016.године
-Решење Жалбене комисије број: 112-01-73/2016-1 од 17.02.2016 године
У одговору Жалбене комисије Владе број 000-03-3/2016-01 од 19.04.2016. године овом Синдикату, наводи се да је од дванаест насумично одабраних чланова Синдиката, Жалбена комисија Владе у законском року решила три предмета и да их је проследила МУП да их сходно члану 238. Закона о општем управном поступку достави странци, што МУП у законском року није учинио.
Према одговору Жалбене комисије Владе, за осталих девет чланова Синдиката МУП није доставио жалбе. Њихове жалбе решавао је у првом степену, али кршећи законске рокове одлучивања и доставе.
ПРИЛОГ:
Акт Жалбене комисије Владе од 19.04.2016.године
Предмет по Жалби 08 број 792252/15 од 25.12.2015. године у коме се главни полицијски саветник Н. М., начелник Одељења за осматрање, обавештавање, узбуњивање и телекомуникације у Одељењу за осматрање, обавештавање, узбуњивање и телекомуникације у Сектору за ванредне ситуације, жалио на распоређивање на фиктивно радно место „Координатор послова анализе ризика“ у Одељењу за осматрање, обавештавање и узбуњивање и телекомуникације у Сектору за ванредне ситуације, још увек није решен.
Овај предмет није послат Жалбеној комисији Владе, већ је задржан у МУП а жалиоц о исходу и после 7 месеци још увек није обавештен. С тим у вези, Н. М. није добио решење о распоређивању сходно новоусвојеној систематизацији. Плату прима редовно у истом износу а сво време и даље обавља послове начелника Одељења за осматрање, обавештавање, узбуњивање и телекомуникације иако је распоређен на фиктивно радно место „Координатор послова анализе ризика“ тј. послови које обавља се нису променили.
ПРИЛОГ:
-Жалба 08 број 792252/15 од 25.12.2015. године на име Н. М.
Предмет по Жалби 08 број 792245/15 од 25.12.2015. године у коме се полицијски саветник В. Ц., шеф Одељења за осматрање, обавештавање, узбуњивање и телекомуникације у Одељењу за осматрање, обавештавање, узбуњивање и телекомуникације у Сектору за ванредне ситуације, жалила на распоређивање на фиктивно радно место „Координатор послова анализе ризика“ у Одељењу за осматрање, обавештавање и узбуњивање и телекомуникације у Сектору за ванредне ситуације, још увек није решен.
Овај предмет није послат Жалбеној комисији Владе, већ је задржан у МУП а жалиоц о исходу још увек није обавештен. С тим у вези, В. Ц. није добила решење о распоређивању сходно новоусвојеној систематизацији. Плату прима редовно у истом износу а сво време и даље обавља послове шефа Одељења за осматрање, обавештавање, узбуњивање и телекомуникације и ако је распоређена на фиктивно радно место „Координатор послова анализе ризика“ тј. послови које обавља се нису променили.
Тужбу Управном суду због ћутања администрације нису поднели с обзиром да је речено, „Да сачекају још мало јер су решења у Кабинету…“
ПРИЛОГ:
-Жалба 08 број 792254/15 од 25.12.2015. године на име В. Ц.
Тужбу Управном суду због ћутања администрације нису поднели с обзиром да је речено, „Да сачекају још мало јер су решења у Кабинету…“
Председник овог Синдиката обратио се Дирекцији полиције поднеском број 06-1/16 од 02.02.2016.године у коме је директор полиције обавештен о сумњи да се запосленима распоређених на фиктивна радна места «координатор анализе ризика», «виши послови анализе ризика», «самостални послови анализе ризика» и «основни послови анализе ризика», крше основна људска права на тај начин што су приморани да и даље обављају послове «полицајца» иако су распоређени на радна места аналитичара.
Тако је дат пример полицијског службеника И. Д. из ПС Младеновац који је са решењем «Самостални послови анализе ризика», наставио да наоружан аутоматском пушком врши обезбеђење полицијске станице у Младеновцу. О томе, материјални докази постоје у радним листама и распореду рада у ПС Младеновац.
Слична ситуација је и са колегама из Полицијске бригаде у Београду, који су распоређени на радна места аналитичаре ризика а упућени су чак и на испомоћ у друге станице на територији Београда. Дакле, сви они су наставили да раде послове полицајца али са решењем аналитичара ризика, што јесте кршење људских права и дискриминација.
Сектор унутрашње контроле овим случајевима није желео да се бави већ је предмете уступио ПУ за град Београд. О исходу поступка нисмо обавештени.
У одговору Сектора за људске ресурсе, који је достављен Дирекцији полиције, начелница Сектора за људске ресурсе Катарина Томашевић заузела је став да премештенима на радна места «анализа ризика» «није повређен закон на њихову штету». Вероватно сматрајући да нису новчано оштећени, односно да нема материјалне повреде права. Међутим, поставља се питање шта је са нематеријалном штетом, душевним болом и патњама које су преживели због константне претње да ће остати без посла???
Тако госпођа Томашевић тврди да је Министарство унутрашњих послова доставило Влади Републике Србије, сажет опис посла за радно место «анализе ризика», те да ће опис посла бити разрађен у каснијој фази, имајући у виду да је на нивоу МУП решењем министра оформљена радна група за израду описа послова. Самим тим, добијено је и службено признање да у Министарству унутрашњих послова не постоје описи послова радних места!
ПРИЛОГ:
– Акт Синдиката 06-1/16 од 02.02.2016. упућен Дирекцији полиције
– Акт Сектора за људске ресурсе 08 број 294/2016 од 17.03.2016.
Актом управног инспектората број: 038-00-497/2015-02 од 09.022016. године, обавештени смо од стране управног инспектора Марине Држић да је на основу захтева Синдиката, покренула посредан инспекцијски надзор у оквиру кога је прибавила извештај Министарства унутрашњих послова и на основу тог извештаја констатовала да нема основа за даље поступање.
Актом Кабинета министра 01-476/16-02 од 29.01.2016.године упућен Управном инспекторату, између осталог каже се да су Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места пов.01 број 6734/15-34 дошло до организационих промена у МУП, тако што су поједина радна места укинута, док је на појединим радним местима смањен број извршилаца. Истим Правилником, за број радних места која су укинута, односно на којима је дошло до смањења броја извршилаца, установљена су у зависности од степена образовања радна места «анализа ризика».
У акту се наводи да је приликом доношења Правилника о изменама и допунама Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у МУП уз акт ка Влади достављен и сажет опис посла за радно место «анализа ризика». Те да ће тај опис бити разрађен у некој каснијој фази…
У овом случају нејасно је на коју «анализу ризика» се мисли. Да ли за радна места «координатор анализе ризика», «виши послови анализе ризика», «самостални послови анализе ризика» и «основни послови анализе ризика», или за радно место «послови анализа ризика» које је систематизовано и данас у новој ситематизацији у седишту Сектору за ванредне ситуације под редним бројем 10 Правилника са пет извршилачких места.
У истом акту министар Небојша Стефановић тврди да је Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у МУП степенован ознаком «поверљивости» и да из тог разлога није могао бити доступни запосленима. Истичући чак и да се према таквом документу треба поступати искључиво у складу са одредбама Закона о тајности података.
У наставку овог акта потврдиће се да ова информација коју износи министар није тачна. Правилник није степенован ознаком поверљивости у складу са законом, нити МУП поседује одлуку о степеновању тајности сходно закону што је ис ам завнично потврдио документом.
У овом случају, обманута је и управна инспекторка која није имала увид у Правилник а своје мишљење и правни став заузела је искључиво на основу дописа министра.
ПРИЛОГ:
-Акт управног инспектората број: 038-00-497/2015-02 од 09.022016. године
-Акт Кабинета министра 01-476/16-02 од 29.01.2016.године
Трагајући за истином и чињеницама уз помоћ Закона о приступу информацијама од јавног значаја, синдикат је дошао до акта који је министар упутио Генералном секретару Владе, документ број 673415-34 од 01.12.2015. године у коме се јасно види да је министар Стефановић иницијатор измене Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у МУП у којем систематизује радна места аналитичара ризика.
У документу се наводи да је документ степенован ознаком тајности «Поверљиво», јер у себи садржи основне и додатне коефицијенте плате предвиђене Правилником о платама запослених у Министарству који носи ознаку тајности «Строго поверљиво».
И ова информација није тачна с обзиром да документ никада није степенован у складу са законом и за њега не постоји одлука о степеновању тајности. Синдикат је и Правилником о платама запослених успео да добије уз помоћ Закона о информацијама од јавног значаја.
Истичемо да у добијеном предмету, нисмо пронашли сажете описе радних места «координатор анализе ризика», «виши послови анализе ризика», «самостални послови анализе ризика» и «основни послови анализе ризика», или за радно место «послови анализа ризика», који се помињу у више докумената, јер не постоје!
ПРИЛОГ:
-Захтев за приступ информацијама од јавног значаја
-Акт МУП 02/5 број: 334/16 од 24.03.2016.године
– Акт Кабинета министра 673415-34 од 01.12.2015.
Дакле, из свега изнетог, јасно је да Влада Републике Србије није самоиницијативно наложила измену Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у МУП и формирање радних места «координатор анализе ризика», «виши послови анализе ризика», «самостални послови анализе ризика» и «основни послови анализе ризика», већ је поступила по предлогу министра Небојше Стефановића, вероватно и не упуштајући се у оправданост захтева и потребе за формирањем таквих радних места.
Према свему изнетом, јасно је да Министарство унутрашњих послова на челу са министром није имала намеру да радна места «координатор анализе ризика», «виши послови анализе ризика», «самостални послови анализе ризика» и «основни послови анализе ризика» искористи за унапређење рада и развијање служби већ као полазну базу за проглашење свих оних који су премештени на таква радна места, те их мимо прописа прогласи за технолошке вишкове.
Законска обавеза послодавца је била да свима онима које је преместила на радна места «координатор анализе ризика», «виши послови анализе ризика», «самостални послови анализе ризика» и «основни послови анализе ризика», најпре обезбеди радни простор и одреди радне задатке. У овом случају то није учињеношто, доказује и одговор МУП који је такође добијен путем Захтева за приступ информацијама од јавног значаја.
Тако су од стране Синдиката, од МУП затражене следеће информације:
- Да достави акт, упутство, депешу или било које друго писмено надлежног или надлежних из седишта Министарства унутрашњих послова, који је упућен свим организационим јединицама МУП на поступање, као инструкција, наредба, или објашњење, како да руководиоци организационих јединица поступају и организују послове – радне обавезе и радна задужења запослених који су премештени на пословима нализе ризика од 16.12.2015.године
- Да достави информацију о радном учинку запослених, премештених на радна места послови анализе ризика од 16.12.2015.године до дана пријема захтева (број извршених анализа и сачињених извештаја са новог радног места разврстаних по организационим јединицама).
У одговору Секретаријата 02/5 број:90/16-3 од 05.04. 2016. године, наводи се да Министарство унутрашњих послова не располаже документима који садрже тражене информације.
ПРИЛОГ:
-Захтев за приступ информацијама од јавног значаја
-Акт МУП 02/5 број:90/16-3 од 05.04. 2016. године
Овај одговор јасно показује да нико од безмало 1.500 премештених на радна места «координатор анализе ризика», «виши послови анализе ризика», «самостални послови анализе ризика» и «основни послови анализе ризика» никада заправо и нису радили те послове на које су распоређени већ су обављали оне исте послове које су раније радили, или нису добијали никакве послове и радна задужења попут председника овог Синдиката.
Одређени број чланова Синдиката полиције Слога који су били премештени на радна места «координатор анализе ризика», «виши послови анализе ризика», «самостални послови анализе ризика» и «основни послови анализе ризика» добили су ниже или негативне годишње оцене Управни суд није уважио тужбе јер сматра да годишње оцене нису донете у форми Решења те да је тужба недозвољена.
Претходно, Синдикат се по овлашћењу појединачних чланова обратио Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова због злостављња на раду где је повод био премештање на радна места аналитичара ризика с обзиром да су оштећени наставили да обављају исте послове као пре премештаја. МУП није дало сагласност за мирно решавање радних спорова, те је Агенција донела решења о прекиду због ћутања управе, односно МУП-а.
Овај Синдикат, имао је намеру да у складу са законом дође до извештаја посебне комисије коју је формирао Министар са задатком да све жалбе распоређених на послове анализе ризике обради. Извештај нисмо добили с обзиром да МУП одбија да их учини јавно доступним.
Сматрајући да је дошло до кршења закона и да комисија није доследно обавила поверени посао, да је одлучивала само о онима који су се тој комисији обратила преко два репрезентативна синдиката. И да је обрађивала предмете само чланова два репрезентативна синдиката сматрамо да постоје елементи кривичне одговорности чланова посебне комисије.
Уколико служба Заштитника грађана поседује извештај те комисије, били би смо захвални да нам доставите копију, поштујући Закон о заштити података о личности.
Забрињава нас чињеница да су лично министар и његови најближи сарадници поступили врло непрофесионално у вези читавог случаја. Да су решења о премештајима на радна места аналитичара ризика припремљена и запосленима уручена 16.12.2015. године а да су штампана 15.12.2015. године где се показује изузетна ажурност и брзина.
С друге стране када су жалбени поступци покренути и када су се видело да је читава ствар урађена траљаво и на крајње сумњив начин, протекли су месеци да запослени добију решења Жалбене комисије Владе, кривицом МУП – Сектора за људске ресурсе и да их послодавац врати на адекватна радна места. Неки од њих и даље нису добили нова решења о распоређивању.
Подсетићемо да је од стране министра вођена врло прљава медијска кампања против запослених који су јавно означени као криминалци са досијеима, нерадници и они који не заслужују да раде у МУП. Затим се експресно «пронашао модус» да се број запослених смањи на начин што ће се измислити фиктивна радна места аналитичара ризика која су у табеларном делу стематизације по редном броју поред нумеричких бројева означена са словном ознаком «а». Сва радна места која нису била попуњена обрисана су без обзира на реалне потребе службе. На тај начин оговорна лица у МУП озбиљно су угрозила јавну безбедност с обзиром да многи руководиоци износе тврдње да су јединице непопуњене и да постоје стваре потребе за новим радницима. Истичем да је то пре свега ПУ за град Београд и Сектор за ванредне ситуације којем недостају ватрогасци-спасиоци. Садашњом систематизацијом, слободних радних места нема.
Међутим, и ако правно не постоје слободна радна места, то не значи да нема премештаја и додавања нових. Према информацијама које смо добили са терена, многа радна места су накнадно формирана под изговором «техничке грешке» и служе за кажњавање неподобних или напредовање подобних. Тако се база радних места, односно Електронска кадровска евиденција не поклапа са табеларним делом радних места из Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству унутрашњих послова Пов. 01 број: 2149/16 донет је 02.03.2016. године. Иако је то јавна тајна у МУП, и о томе се прича на састанцима, очито да не постоје правни механизми који то могу да утврде и предузму одговарајуће законске мере.
С поштовањем,
Председник Синдиката
Драган Жебељан