Државно правобранилаштво Републике Србије у процесима против узбуњивача из МУП, нити чита предмете нити се њима појединачно бави већ копира један исти поднесак који шаље судовима, а у којем, између осталог, узбуњивачима оспорава статус лица која указују на проблем корупције, открива Пиштаљка.

У изјашњењу Вишем суду у Београду по тужби узбуњивача из МУП Предрага Симоновића, републичко правобранилаштво је од речи до речи, изменивши само име и датум, ископирало, све са словним грешкама и погрешним информацијама, поднесак који је годину дана раније доставило том суду у случају другог узбуњивача из МУП-а.

Правобранилаштво које по два пута наплаћује своје услуге – кроз плате из буџета и кроз трошкове заступања по адвокатској тарифи о чему је Пиштаљка већ писала – тврди да је „логично” да су послали суду исти поднесак уместо да су сваки посебно анализирали.

„Државно правобранилаштво, као и судови, у стручном смислу теже једнообразном поступању у истој врсти предмета. Како је поступак који се води са (другим узбуњивачем) исте врсте, у правном смислу, као и поступак који се води са Предрагом Симоновићем, сасвим је логично да је Државно правобранилаштво упутило суду поднесак исте правне садржине”, навели су за Пиштаљку из тог правобранилаштва.

Они даље тврде да се због великог броја предмета а малог броја заменика, који како се испоставило само потписују поднеске без претходног читања, „у истој врсти спорова користе модели поднесака када се ради о већ дефинисаним правним питањима”.

Републичко правобранилаштво, које само признаје да често рециклира већ написане поднеске и не улази у појединости предмета, наводи и да број предмета проузрокује „не тако често, техничке грешке које не утичу на правну исправност и тачност поднесака у правном смислу, као ни на одлуку суда”.

Пиштаљка је указала Државном правобранилаштву да су у поднеску суду који је потписала заменик државног правобраниоца Дубравка Зечевић нетачно навели да је Симоновић бодибилдер и фитнес инструктор који узбуњивање користи за личну промоцију и да су на тај начин индиректно утицали на негативну одлуку суда.

У одговору Државног правобранилаштва на питање да ли ће неко одговарати за овај скандалозан поступак није најављена могућност да се исправи грешка нити упућено извињење због учињеног пропуста. У одговору који није потписао ниједан од 23 заменика државног правобраниоца посебно је истакнуто да се рад заменика Дубравке Зечевић, која је потписала спорни поднесак ни не погледавши га, не може квалификовати као „несавестан, односно немаран рад”.

Симоновић је тужио МУП и од Вишег суда у Београду тражио да донесе привремену меру на решење којим је, маја ове године, разрешен дужности члана Радне групе за расветљавање убиства новинара Милана Пантића, иако је претходно награђен и унапређен због залагања и резултата постигнутих у Радној групи за истраживање убиства новинара Славка Ћурувије.

У изјашњењу на Симоновићев захтев, Правобранилаштво тврди да он „злоупотребљава институт узбуњивања и узбуњивача” разматрајући тако мотиве, односно „добру веру“ узбуњивача, институт укинут још 2014. усвајањем Закона о заштити узбуњивача. Овим законом је одлучивање о заштити узбуњивача са Агенције за борбу против корупције пренето у судску надлежност па се зато Симоновић и обратио Вишем суду у Београду.

Агенција за борбу против корупције је својевремено приликом одлучивања о заштити узбуњивача узимала у обзир и мотиве узбуњивача, јер је по правилнику било неопходно да лице које пријави корупцију то уради у „доброј вери” да би могло да добије заштиту. Међутим, иако се Правобранилаштво на њих позива, мотиви узбуњивача већ три године нису основ за одређивање заштите управо како би се избегле манипулације ове врсте.

Правобранилаштво још тврди да у радњама предлагача „нема елемената узбуњивања“ и да се разлози због којих је Симоновић тужио МУП „пре могу окарактерисати као радње личне пропаганде… а обзиром да је именовани, како сам тврди, вишеструко награђивани бодибилдер и фитнес инструктор”.

Ова реченица потпуно је идентична оној у поднеску који је правобранилаштво поднело годину дана раније против другог узбуњивача из МУП-а, који јесте награђивани бодибилдер и фитнес инструктор. Симоновић се, како тврди, никада није бавио овим спортовима.

Пиштаљка је због овог инцидента затражила од Министарства правде да спроведе надзор над радом Државног правобранилаштва јер нису ни прочитали нити се упознали са наводима иницијалног акта којим је Симоновић покренуо судски поступак против Републике Србије. Пиштаљка тражи и да се покрене поступак против одговорних лица у правобранилаштву.

„Да ли је оправдано да Република Србија преко пореских обвезника плаћа заступање својих имовинских права и интереса оним запосленима који не желе да се удостоје да прочитају и макар исправно препишу наводе из поднеска противне стране већ се у заступању служе сопственим плагирањем и клеветом, а да овај државни орган притом има право да тарифира радње које предузима пред судом према адвокатској тарифи”, наводи се у захтеву Пиштаљке.

Виши суд је, како је правобранилаштво и тражило, одбио Симоновићев захтев за одређивање привремене мере којом би било одложено решење МУП-а.

Тај суд је у одговору Пиштаљци навео да „избор начина сачињавања поднесака странака није у надлежности суда, те су странке слободне да поднеске сачињавају и копирањем претходних поднесака поднетих у другим поступцима“: „Суд цени све поднеске које не одбаци као неуредне, недозвољене или неблаговремене, у складу са одредбама Закона о парничном поступку, али одлуке не заснива на њима, већ на чињеничном стању утврђеном у току поступка и законским одредбама“.

Биљана Живанчевић