Борба за живот не сме бити само лична — мора постати системска обавеза државе
Министар унутрашњих послова Ивица Дачић обратио се јавности након тешке борбе за живот. Рекао је да се „вратио у живот“. Рекао је да је пет дана био без свести, на граници између живота и смрти.
То су речи које никога од нас не могу оставити равнодушним.
Синдикат полиције Слога министру Дачићу искрено жели брз и потпун опоравак и повратак на дужност у МУП.
Док се господин Дачић борио за живот, нисмо се оглашавали. Сматрали смо да није ни људски ни достојанствено слати јавне поруке подршке човеку који је био без свести и који се у том тренутку борио за живот.
Последњих дана сведоци смо били праве трке у јавном исказивању подршке. Поруке, саопштења, објаве и фотографије смењивале су се једна за другом. На жалост неки су му желели и смрт. На мрежама делили неумесне фотографије и коментаре.
Ми у томе нисмо желели да учествујемо.
Јер молитва за нечије здравље и живот не шаље се преко медија.
Она се изговара тихо.
Без камера.
Без саопштења.
Без потребе за политичким или личним поенима.
Искрена људска брига не сме бити део медијског надметања, престижа или пропаганде.
Зато смо ћутали.
Из поштовања према човеку.
И из поштовања према животу.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Пет килограма експлозива и живот вреднији него икад
Али када човек каже да се „вратио у живот“, те речи носе и једну дубљу поруку — поруку коју смо дужни да чујемо.
Јер постоје људи који сваког дана раде посао на самој граници између живота и смрти.
Не метафорично.
Буквално.
То су наше колеге које раде са експлозивом. На уништавању експлозивних остатака рата.
Када у овом послу дође до несреће, последице нису „лакше повреде“. Најчешће страдају руке или ноге. Људи остају тешки инвалиди до краја живота. Нажалост, дешава се и да се кући више никада не врате.
Зато се у овом послу не говори о „лакшим повредама“. Последице су најчешће тешке — инвалидитет или смрт.
Незгода која се недавно догодила може се с правом назвати чудом. Наш колега налазио се у непосредној близини детонације од око пет килограма експлозива — и остао је жив.
Та врста среће пореди се само са причама које делују готово невероватно — попут случаја стјуардесе Весне Вуловић, која је преживела пад са више од десет хиљада метара без падобрана. Преживети експлозију од пет кг експлозива у непосредној близини је равна чуду.
„Тај црни дан ми је јасно указао шта и ко би требало да буду моји приоритети. Дан у којем сам уснуо на одласку из живота, пет дана без свести на ивици између живота и смрти, и мог поновног буђења…“ – Ивица Дачић
Како је и сам министар Дачић рекао:
„Нема смрти без судњега дана.“
Али управо зато не треба изазивати судбину — већ радити по јасним правилима и процедурама. На жалост ми их немамо или нам их нико није показао!
Наш захтев није само новац — наш захтев је безбедност
Упркос ризику који овај посао носи, људи који га обављају нису ни приближно плаћени као они који управљају хеликоптерима или обављају друге високоризичне послове.
Али, истину говорећи — новац није наш највећи захтев. Али је коректно бити и адекватно плаћен за ризик који посао носи.
Наш највећи захтев су:
→ јасне процедуре и правила рада
→ безбедан и здрав рад
→ да свако ко оде на задатак — кући се врати читав
Да се не догоди да човек оде на задатак и не врати се.
Или да се врати — али без руке или ноге.
Живот је крхак — систем мора бити чврст
Министар Дачић је рекао:
„Тај црни дан ми је јасно указао шта и ко би требало да буду моји приоритети.“
Верујемо да човек који је осетио колико је танка линија између живота и смрти најбоље може да разуме зашто је важно да систем учини све да заштити људе који раде опасан посао.
Јер живот нема поправни испит.
А држава која поштује своје људе мора учинити све да их заштити — не само речима, већ системски, правно и организационо.
Зато су наши легитимни синдикални приоритети пре свега безбедан и здрав рад.
И зато тек сада, и опет, позивамо на разговор — о проблемима који се више не смеју одлагати.
Господине Дачићу, желимо Вам брз опоравак и повратак на посао — да заједно решавамо проблеме који се више не смеју одлагати.
Ваш коментар на чланак: