Министар унутрашњих послова воли да се похвали резултатима рада у МУП. На академији у Лапову, пред медијима и уз аплауз, господин Дачић је изговорио следеће:
„Поштујући све безбедносне протоколе, припадници Сектора уништили су 36.000 неексплодираних убојних средстава.“
Лепа реченица. Звучи одговорно. Звучи државнички.
Постоји само један проблем: те протоколе — нико не може да покаже.
Запослени их никада нису видели!
Синдикат питао. Министарство — ћутало.
Синдикат полиције Слога обратио се Министарству унутрашњих послова 26. септембра 2025. године са конкретним захтевом: доставите нам безбедносне протоколе за уништавање НУС-ЕОР. Покажите ко их је донео. Докажите да су запослени са њима упознати.
Одговор? Није стигао. До данас. Пет месеци чекања!
Не одложен. Не непотпун. Никакав!
А онда је дошао јануар 2026. године…
Један припадник Сектора за ванредне ситуације у својству вође тима тешко је повређен приликом уништавања експлозивних остатака рата – ЕОР.
Када министар са говорнице слави добре резултате и постојање „безбедносних протокола“ — човек на терену страда. И нико из врха система не реагује… Ни реч, ни анализа, ни донета мера…
Као да се ништа није десило …
2025-09-26 безбедносни протоколи уништавања НУСДок Чаушић броји интервенције. Ко ће бројати повређене?
Начелник Сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић поноси се импресивним бројкама: пола милиона интервенција, 33.000 спасених живота, десетине хиљада одбрањених кућа и фабрика.
Бројке звуче добро у медијима. Подаци за понос!
Али Синдикат поставља и другачија, мање лепа питања — и за та питања Чаушић нема одговор:
Где су НСОП — Националне стандардне оперативне процедуре за уништавање НУС-ЕОР чије је доношење препоручено још у поступку унутрашњег узбуњивања, окончаног актом из марта 2023. године?
Прошле су три године од тог узбуњивања. Укупно чекамо тринаест година на покретање доношења процедура. Сво време припадници тимова су наставили да уништавају експлозивне остатке рата — без стандарда, без процедура које Министарство до данас није учинило доступним запсоленима, јавности и синдикату.
Тринаест година јавашлука, три године тишине из кабинета.
Узбуњивање из 2023. — и порука коју нико није хтео да чује
Узбуњивач са децениским искуством у пословима заштит од ЕОР/НУС Душан Николић је систем упозорио на време. Поступак је спроведен. Пропусти утврђени. Акт је сачињен.
Препорука је гласила јасно: донети Националне стандардне процедуре – НСОП.
Министарство унутрашњих послова и руководство Сектора за ванредне ситуације до данас нису обавестили јавност да су те процедуре донете.
Уместо процедура — добили смо говоре о храбрости.
Уместо докумената — добили смо свечане академије.
А уместо одговорности — добили смо тешко повређеног колегу.
Питање које не може да сачека следећу академију
Синдикат полиције Слога јавно и директно пита министра Ивицу Дачића и начелника Луку Чаушића:
Да ли безбедносни протоколи за уништавање НУС-ЕОР заиста постоје — или постоје само у вашим говорима?
Ако постоје — покажите их. Одмах. Јавно.
Ако не постоје — ко сноси одговорност за тешку повреду припадника који је радио без заштите коју сте му дужни обезбедити?
Господо руководиоци,
Храброст наших припадника није упитна. Никада није била.
Упитна је ваша одговорност.
Наши чланови не страдају у рату.
Они се повређују за време рада у миру, радећи за државу.
Свечани говори не штите људе од акцидената.
Прописи штите.
Процедуре штите.
Одговорност штити.
Покажите документе — или објасните зашто они нису донети.
Треће опције нема!
Ми запослени свој образ и своју савест чувамо чистим, јер инсистирамо да се овај посао обавља у интересу државе Србије и безбедности њених грађана.
Зато јавно питамо министра Ивицу Дачића, начелника Сектора за ванредне ситуације Луку Чаушића и начелника одељења Михаила Маринковића:
Ако се рад са барутом и експлозивом настави без транспарентно донетих и објављених процедура које годинама стоје „у плану“, онда је питање једноставно: чије ће руке бити крваве за сваку кап крви која се пролије?
Наши чланови и колеге свој посао раде стручно, пожртвовано и храбро. Свакодневно ризикују живот за државу Србију и њене грађане.
Али држава има обавезу да правним нормама и процедурама штити своје запослене.
Ако се та обавеза избегава, онда је питање једноставно:
чије интересе штитите, ако не интересе сопствених запослених и грађана Србије?
Или су људи за вас и даље само најјефтинија потрошна роба?
Јер када се следећа несрећа догоди —
а без јасних процедура то је само питање времена —
неће бити довољна ни једна конференција за медије, ни једна свечана академија, ни један говор.
Остаће само једно питање које се више неће моћи избећи:
ко је дозволио небезбедан раде са барутом и експлозивом без утврђених правила која их штите?
И тада ће се поново поставити исто питање —
чије ће руке бити крваве?
Ваш коментар на чланак: