Историја се у Министарству унутрашњих послова, по свему судећи, не враћа као опомена, већ као образац незаконитог и неправедног понашања. Оно што је 2015. године у стручној и синдикалној јавности препознато као спорни модел Стефановићеве „анализе ризика“, данас, према наводима бројних оштећених колега из Дирекције полиције, добија ново и још опасније лице — систематизацију као инструмент кадровске одмазде, дисциплиновања стручњака и прогона неподобних.
Тада су искусни полицијски службеници, под плаштом организационих промена, премештани на радна места без реалног образложења, чиме је отваран пут ка њиховом институционалном елиминисању. Данас, уместо фиктивних радних места „анализе ризика“, на сцени је, како тврде колеге са терена, сличлно масовно развлашћивање специјалиста и њихово потискивање из струке, права чистка уз истовремено довођење кадрова по критеријуму подобности и оданости.
Од „анализе ризика“ до стања високог институционалног ризика
Суштина проблема више није само у појединачним решењима, већ у ризику за сам систем безбедности. Када се људи који су годинама радили најсложеније послове у Управи криминалистичке полиције или рецимо Граничној полицији преко ноћи шаљу у униформисани састав опште надлежности или саобраћај у униформу, последице нису личне — оне су оперативне, безбедносне и институционалне.
Поставља се суштинско питање: ко је урадио анализу ризика последица овакве систематизације или самовлашћа по борбу против организованог криминала, корупције, прекограничног криминала и безбедност грађана?
Јер ако се из система уклањају носиоци институционалне стручности, специјалистичког знања и оперативног искуства, онда се не смањује само кадровски капацитет — смањује се способност државе да одговори на најтеже облике угрожавања безбедности.
Министар као „заштитно лице“ или одговорно лице?
Актуелни министар, пуковник полиције, Ивица Дачић, у јавности често наступа као симбол стабилности система. Шармантан, вољен, невин и помало збуњен. Али у правном и институционалном смислу, министар није само лице политичке комуникације, већ одговорно лице за потезе који производе правне и људске последице.
Према информацијама којима располаже наш синдикат, уз подршку најближих сарадника, спроводи се процес тихе кадровске чистке специјалиста, почевши од почетка године а посебно забрињава чињеница да се, по наводима запослених, под ударом у значајној мери налазе и чланови Синдиката полиције Слога.
То више није питање организације рада, већ питање: да ли се систематизација користи као механизам за обрачун са критичким мишљењем, синдикалним деловањем и професионалним интегритетом?
Случај Ивице С.: судска забрана и ново решење
Посебну тежину целој ситуацији даје случај узбуњивача Ивице С., који је, према документацији доступној синдикату, и поред правоснажне судске заштите поново обухваћен новим решењем о премештају од 18. марта 2026. године.
Иако постоји правоснажна судска одлука којом се МУП-у забрањује сваки облик одмазде и премештаја на ниже или неповољније радно место, онда се новим решењем отвара питање које превазилази појединачни спор:
да ли се у МУП-у спроводи систематизација која фактички заобилази судску заштиту узбуњивача?
То није само шамар једном колеги. То је, уколико се наводи потврде, тест односа извршне власти према суду, закону и уставном принципу поделе власти.
Посебно забрињава: прогон чланова Синдиката Слога
Наш синдикат са посебном забринутошћу указује да је све више примера у којима су управо чланови Синдиката полиције Слога мета премештаја, деградације, развлашћивања и кадровског притиска.
Образац је опасно препознатљив: прво се стручњак изолује, затим се његово радно место укида или мења, потом се премешта на послове који не одговарају његовој специјализацији, а на крају се све формално оправдава „потребама службе“.
Синдикат поставља јавно питање: да ли је ово нови модел институционалног прогона синдикалног организовања у МУП?
Јер када су на удару управо они који јавно указују на незаконитости, онда то више није кадровска политика — то постаје ризик по уставно право на синдикално деловање и слободу изражавања унутар државног система.
Посебно алармантно: наводи о списковима „лојалних“ и запослених који иду на протесте
Посебно узнемирујући су наводи који стижу из многих линија рада у МУП посебно из Сектора за ванредне ситуације, према којима се, мимо закона и било каквог легитимног кадровског критеријума, воде неформални спискови „оданих и лојалних“ запослених, као и евиденције о онима који присуствују протестима или јавно исказују критички став.
Уколико се овакве информације потврде, не говоримо више само о злоупотреби систематизације, већ о опасном моделу селекције кадрова по основу лојалности, а не стручности, са јасним ризиком да такве листе буду употребљене као основ за деградацију, премештаје, онемогућавање напредовања и друге облике институционалног притиска.
Последице оваквог начина рада су далекосежне и погађају читав систем. Уместо да се вреднују знање, искуство и резултати, ствара се атмосфера страха у којој запослени почињу да процењују не шта је законито и професионално, већ шта је политички или хијерархијски „безбедно“.
Најопаснија последица је што се оваквом праксом безбедносни систем претвара у систем персоналне послушности, што представља општи ризик не само за права запослених, већ и за грађане који очекују професионалну и политички неутралну службу.
Сви добро видимо и осећамо да је политика дубоко продрла у систем и да све отвореније диктира рад Министарства унутрашњих послова. Најдрастичнији симбол таквог стања јесте чињеница да се на месту министра налази овлашћено службено лице у чину пуковника полиције, иако је суштина службе да овлашћено службено лице мора бити изван страначког утицаја и партијског деловања. Ако је и та граница избрисана, онда је тешко замислити јаснији доказ колико је политика овладала системом. Даље од овога, заиста, тешко да може.
„Тајни списак политичке подобности у државној служби није само незаконит — он је по дефиницији ауторитарни инструмент. У демократији, таквим списковима нема места ни у ком облику ни под каквим изговором.“
Данас више није угрожен појединац — угрожена је струка
Ово питање превазилази судбину једног човека, једног сектора или једног синдиката. Данас је на испиту сама идеја професионалне полиције.
Ако се специјалисти уклањају, ако се судске одлуке релативизују, ако се узбуњивачи и синдикалци премештају, онда је логично поставити питање:
да ли је МУП ушао у фазу у којој је институционални ризик већи од сваког безбедносног ризика који формално анализира?
Синдикат полиције Слога неће остати нем на оваква дешавањ. Правна борба за Ивицу С, Душана Николића и друге наше чланове и за одбрану професионалне полицијске службе тек почиње.
Суд може да забрани.
Али ако систем одлучи да не слуша — онда више није угрожен само радноправни статус полицајца, већ поверење грађана у државу и владавину права.
Ако сте суочени са неочекиваним дисциплинским поступком, премештајем без образложења, ускраћивањем унапређења или притиском да иступите из синдиката — обратите се одмах правној служби Синдиката. Не потписујте ништа без правног савета. Сваки такав случај документујемо и тужимо. Нисте сами и нисте без правне заштите.