Док се јавност бави свакодневним темама, Министарство унутрашњих послова покушава да на мала врата, кроз нетранспарентне процедуре, прогура нови Нацрт закона о унутрашњим пословима. Начин на који се организују јавне расправе најбоље говори о намерама предлагача – уместо дијалога са струком, добили смо „тајне операције”.
НАЦРТ+ЗАКОНАПрва „тајна” јавна расправа без најаве Прва у низу срамотних сесија одржана је 3. априла у Лесковцу, практично у потпуној медијској и јавној тишини. Информацију о одржавању расправе МУП је на свом сајту објавио тек 2. априла у поподневним часовима, вешто је скривајући од шире јавности и синдиката. Резултат? У Лесковцу су присуствовале судије позиване искључиво телефонским путем, док је приступ стручној јавности, представницима запослених и заинтересованим грађанима био практично онемогућен. Следећа оваква фарса заказана је за 7. април у Београду.
Шта то МУП крије од својих запослених и грађана? Анализа Нацрта закона показује да он не служи већој безбедности, већ легализацији политичке контроле и апсолутне кадровске произвољности. Издвајамо кључне тачке које директно урушавају интегритет полиције:
Систематизација као „строго поверљива” тајна (Чланови о организацији) Можда најопаснија одредба Нацрта је намера да Акт о систематизацији радних места постане тајни податак, недоступан чак и самим запосленима.
- Проблем: Сакривањем описа радних места и услова за њихово попуњавање, Министарство отвара врата неограниченој манипулацији.
- Циљ: Ако радник не зна какав је званични опис његовог места нити које су квалификације потребне за шефа, он нема основ по којем може да се жали или тражи судску заштиту. Ово омогућава да се на било које место постави било ко, без икаквог доказа о стручности.
Инфилтрација некомпетентних кадрова (Члан 36) Нови Нацрт у ставу 4. овог члана вештачки проширује појам полицијских послова на логистику и администрацију. Ово је „правни инжењеринг” који омогућава да државни службеници без дана полицијске школе преко ноћи постану овлашћена службена лица (ОСЛ). Уз тајну систематизацију, нико неће моћи да провери како је неко из логистике одједном постао оперативни руководилац.
Модел „казненог распоређивања” (Члан 165. и 166) Нацрт уводи могућност да полицајац буде распоређен на било које радно место које одговара његовом степену образовања, без обзира на чин и искуство. То значи да начелник са 20 година стажа може бити послат да патролира улицом ако покаже професионални интегритет. Тајност описа радних места осигурава да овакве одлуке прођу без права на ефикасан правни лек.
Владавина „налогом” уместо законом (Члан 20) Сведоци смо систематске злоупотребе „налога” за руковођење. Држањем руководилаца у стању непрекидног в.д. статуса, без решења, МУП ствара војску послушника који могу бити смењени једним телефонским позивом.
Удала на струку: Контрола психолошке селекције (Члан 138. и 139) Измештање психолошке селекције из система МУП-а у екстерни Завод за здравствену заштиту радника отвара врата за елиминацију или пријем подобних или неподобних кандидата. Лакше је утицати на медицинску комисију ван система да прогласи некога „ подобним или неподобним” него заобићи строге критеријуме професионалних психолога унутар самог МУП и полиције.
Забрана јавне речи и укидање синдикалне заштите
Као коначни механизам контроле, Нацрт закона уводи ригорозне одредбе које практично забрањују свако самоиницијативно иступање запослених у јавности. Док важећи Закон о полицији штити право на критику у оквиру синдикалног деловања и ограничава одговорност само на изношење поверљивих података или евентуално наноси штету МУП, нови Нацрт иде корак даље ка потпуном гушењу професионалног интегритета запослених у МУП.
Према члану 213. Нацрта, „неовлашћено иступање у јавности у вези са радом Министарства” дефинише се као тешка повреда службене дужности. Ово решење је директан удар, не само на запослене и узбуњиваче, већ и на синдикалне представнике и сваког професионалца који јавности укаже на неправилности. У пракси, ово значи да ће изношење истине о лошим условима рада, страначком запошљавању или незаконитим притисцима бити санкционисано отказом, јер за такву „истину” никада нећете добити одобрење руководиоца.
Упоређујући садашњи систем и предложена решења, јасно је да се полицијски службеници деградирају на грађане другог реда којима се ускраћује Уставом загарантована слобода изражавања.
Тиме се затвара круг: систематизација је тајна, селекција је намештена, распоређивање је казнено, а ћутање је законска обавеза. Ако овакав Нацрт прође, полиција Србије постаће организација у којој је истина најтежи прекршај.
РЕЧ СИНДИКАТА
Овај Нацрт закона је покушај претварања МУП-а у затворени, нетранспарентни систем у којем су чак и основна права запослених (попут описа сопственог посла) проглашена тајном како би се олакшала манипулација кадровима. Од „филтрирања на улазу” кроз измештену психолошку селекцију, па све до „пацификације” искусних полицајаца казненим распоређивањем, циљ је исти: лојалност појединцу испред лојалности Закону.
Синдикат се најоштрије супротставља овим решењима. Без професионалне и независне полиције, нема безбедности за грађане Србије!
Придружите се борби за наше достојанство – не дозволимо да нас претворе у послушнике без права на глас!
Ваш коментар на чланак: