Случај полицајаца као огледало система
Случај полицајца Синише М. и Бранка Ћ. из Новог Сада који су поступали на јавном скупу није инцидент. Он је модел. Модел који показује како у Србији настаје „кривица“ — не у поступку, већ у медијско-политичком простору.
Ово није прича о полицајцу Синиши који који је неправедно суспендован. Ово је прича о систему који суди без утврђене кривице.
ШТА СЕ ЗАИСТА ДЕСИЛО
Полиција у Новом Саду реаговала је на вербални конфликт на Булевару Михајла Пупина у Новом Саду за време протеста грађана.
Поступање је било стандардно:
- прилазак лицима,
- раздвајање учесника,
- утврђивање идентитета грађанина,
- пуштање након провере.
На снимку који је доступан јавности не види се прекомерна сила, нити поступање изван полицијског овлашћења.
Другим речима — полиција је радила свој посао онако како је трабала по школком примеру.
✔️ Превентивно поступање полиције
Полиција има обавезу да:
- спречи ескалацију
- раздвоји потенцијалне сукобљене стране
👉 Овде је управо то ситуација:
један старији човек против групе демонстраната = ризик од инцидента
Веома важан моменат
Ово је типичан пример тзв. превентивне полицијске интервенције:
- није нужно да је прекршај већ извршен
- довољно је да постоји реална опасност од нарушавања јавног реда
Када би поступање било незаконито?
Само ако:
- човек није правио никакав проблем (што овде не делује тако)
- полиција реагује произвољно (не види се)
- или примењује силу без основа (такође се не види)
ОД ИНЦИДЕНТА ДО „КРИВЦА“ ЗА 24 САТА
Мање од једног дана касније, таблоид Информер објављује текст који не извештава — већ пресуђује.
Без доказа и без завршене истраге, полицајци Синиша и Бранко се означавају као:
- насилни,
- политички повезани,
- проблематичани.
То није новинарство. То је етикетирање.
КАДА ТАБЛОИД ПОВЕДЕ, А СИСТЕМ СЛЕДИ
Након медијског линча на Информеру, институције не утврђују чињенице — већ реагују на већ постављен наратив.
МУП под притиском медија и председника државе покреће поступак према полицајцима са озбиљним правним квалификацијама, иако доступни снимци не указују на незаконито поступање. Синишу суспендују!
Редослед је обрнут:
не иде се од чињеница ка закључку — већ од закључка ка „доказима“.
Пропагандни медији јавно суде и пресуђују. Прикључују се председник државе и инфлуенсери блиски власти и владајућој партији.
ПРЕДСЕДНИК КАО АКТЕР, НЕ КАО ГАРАНТ
Уместо да штити институционални оквир, председник Александар Вучић директно улази у случај, извињава се, суди пресуђује.
Јавно телефонира грађанину који је легитимисан, пред пропагандним камерама најомиљенијег медија СНС, и упућује извињење. Питање је само за шта? Да ли због тога што су га полицајци професионално извели и устранили да не дође до ескалације сукоба?
Тај чин председника није неутралан.
Он значи:
- да је кривица полицајцима већ утврђена,
- да поступак више није независан,
- да институције (СУК) треба да прате већ изречен став председника.
Када председник преузме улогу судије у јавности, исход поступка постаје формалност.
ПОЛИТИЧКИ ПРИТИСАК — СА ВИШЕ НИВОА
Паралелно са тим, у медијском простору се укључује и врх владајуће странке.
Председник СНС-а Милош Вучевић, у изјави за Информер, јавно поставља питање зашто се „не кажњава насиље, већ се малтретира старији човек“.
Ова изјава има јасан ефекат:
- политички дефинише догађај,
- потврђује медијски наратив,
- врши притисак на институције.
Када се овај став сабере са јавним наступом председника државе, добија се потпуна слика:
притисак није појединачан — већ системски.
ОД МЕДИЈСКЕ КАМПАЊЕ ДО ЦРТАЊА МЕТЕ
Оно што је уследило након објављивања идентитета полицајца у режимским медијима прелази границу критике и улази у зону опасности.
Фотографије полицајца Синише појављују се на друштвеним мрежама.
Његово име се масовно дели.
Снимци се исецају, монтирају, поједностављују и пласирају без контекста. Само осуда ”Учинимо га познатим”.
А онда почиње најопаснији део.
Праве се објаве које га означавају као мету.
Креира се атмосфера у којој је прихватљиво да се полицајац прогласи кривим пре било какве одлуке надлежних органа.
Јавни простор се претвара у судницу — без закона, без доказа, без права на одбрану.
То више није медијски притисак.
То је означавање човека који је професионално и одговорно поступао.
А означавање у друштву које је већ дубоко подељено увек носи последице.
РЕЖИРАНИ РЕДОСЛЕД
Случај полицајца Синише и Бранка показује образац:
- таблоидни медији дефинишу кривце
- спинује се догаћај путем друштвених мрежа
- политика преузима наратив
- председник Србије даје јавну „пресуду“
- институције спроводе последице
То није случајност. То је већ уобичајан механизам насиља према професионалцима који нису по вољи политичких моћника.
ПОРУКА ПОЛИЦИЈИ
Овај случај шаље јасну поруку свим полицијским службеницима:
- закон вам није довољна заштита
- професионалност није гаранција да нећете проћи слично
- исход зависи од политичког контекста
У таквом систему, полицијски посао се суштински мења.
Не пита се више „шта је законито“, већ „шта је безбедно по каријеру“.
ПОРУКА ГРАЂАНИМА
Грађани у овом случају могу да виде како систем заиста функционише:
НЕ:
закон → истрага → одлука
ВЕЋ:
медиј → политика → притисак → санкција
То није питање једног полицајца.
То је питање поверења у државу.
Случај полицајца Синише и Бранка није доказ кривице професионалаца.
Он је доказ начина на који се кривица политички производи и пласира.
Ако тај модел постане правило:
- полиција престаје да буде професионална служба,
- институције губе самосталност,
- закон постаје споредан.
Тада више није важно шта се заиста догодило.
Важно је само — ко је означен као кривац и ко га је означио као кривца.
И управо зато, ово није питање Синише и Бранка.
Ово је питање свих нас и система у коме сви живимо.
Где је нестао пуковник Дачић?
У свему овоме посебно забрињава тишина надлежних у МУП. Где је нестао министар унутрашњих послова Ивица Дачић, зар не жели да стане иза својих службеника и јасно каже да ли је поступање било у складу са законом? Да ли се овај случај тиче Министарства којим руководи или се о њему одлучује на неком другом месту? 
Или је само заштитно лице МУП, како сам каже за себе. Човек који се не пита…
Ако министар, као овлашћено службено лице у високом чину пуковника, не пружи основну заштиту полицајцу који је поступао професионално, онда се у систем шаље опасна порука — да полицајац нема институцију иза себе када поступа по закону.
А када нема министра који стоји иза полиције, онда сваки полицајац остаје сам: изложен притиску, процени и последицама које немају везе са законом, већ са тим како ће његов поступак бити политички тумачен.
И управо та тишина данас говори више од сваке изјаве.
Став Синдиката полиције Слога
На крају, Синдикат полиције Слога мора јасно да каже — ово више није питање једног случаја, и двојице колега већ је питање система који је изгубио меру и компас куда плови.
Годинама гледамо сцене са протеста у којима полицајци у цивилу, са фантомкама преко лица, интервенишу над грађанима, бију без законског основа, без видљивих обележја службе и без могућности да буду идентификовани, што су и медији и стручна јавност озбиљно доводили у питање . Упозоравано је да грађани у таквим ситуацијама не могу да знају ко поступа према њима, нити да остваре своја права . И у таквим случајевима — систем ћути.
А онда, у потпуно другачијој ситуацији, када двојица полицајаца у редовној патроли, без силе и без злоупотребе, спрече конфликт и изврше легитимисање — постаје проблем што нису имали качкет на глави. Ту се одједном покрећу дисциплински поступци, ту се проналази „одговорност“, ту систем показује ригорозност.
То није закон.
То је двоструки аршин.
И то је порука која данас одјекује међу полицајцима и она је гласна: да није довољно да радиш по закону, већ да мораш да водиш рачуна и о томе ко је са друге стране. Да можеш бити заштићен када си анониман и без обележја, али кажњен када поступаш транспарентно и по пропису. Да ћеш, ако се „замериш“ погрешном контексту, бити изложен медијском линчу, правном прогону и личним последицама — без обзира на то што си радио исправно.
Зато Синдикат полиције Слога јасно поручује: политичари, даље руке од полиције. Довољно сте учинили да институцију учините неповерљивом у очима грађана — сада је додатно разарате кажњавајући оне који раде по закону. Суспензија Синише Машића и покретање дисциплинског поступка против њега и његовог колеге не представљају заштиту система, већ његово урушавање. Јер када полицајац више не зна да ли сме да поступи по закону — онда закон престаје да важи, а страх постаје правило.
Синиша је од јуче суспендован. Запитај се да ли си ти сутра на реду?
Који је ваш коментар на овај чланак: