Према јавно доступним подацима Државне ревизорске инспекције Министарство унутрашњих послова је прошле године исплатило чак 2,2 милијарде динара или око 18,8 милиона евра на име судских казни, пенала и накнада штете.
Тиме је према подацима ДРИ потрошен целокупан буџет предвиђен за ове трошкове, односно 100% одобрених средстава.
Да МУП немилице троши новац пореских обвезника на изгубљене судске спорове, у прилог иде податак да је МУП у овој години, за непуна три месеца потрошио већ 1,8 милијарди динара или 15,3 милиона евра за ову врсту трошкова и тиме потрошио већ 70% буџета предвиђеног за ове трошкове који за ову годину износе чак 2.5 милијарди динара, а до краја године је остало још девет месеци.
Саговорници Данаса заменик председника Синдиката полиције Слога Драган Жебељан и мајор полиције у пензији Предраг Симоновић сагласни су у томе да су оволико велики трошкови последица незаконитих потеза руководећих људи у МУП-у, којима угрожавају права запослених у МУП-у, који касније своја права потражују на судовима.
Наглашавају и да је проблем у томе што они који доносе противзаконите одлуке уопште не сносе одговорност због свог чињења, већ све иде на терет буџета, односно грађана Србије.
Жебељан: Резултат несистемског управљања, политичког уплитања и самовоље појединаца
„Сведоци смо алармантног кршења права запослених у МУП-у, што се директно одражава на стабилност система и безбедност грађана. Уместо да МУП поштује законе и права својих радника, огромна средства одлазе на судске спорове, пенале и друге трошкове који су последица незаконитог поступања појединих руководилаца. Овај тренд је резултат несистемског управљања, политичког уплитања и самовоље појединаца који злоупотребљавају своје позиције“, каже Жебељан.
Додаје и да је оно мало стручних кадрова који су остали у систему принуђено су да ради по диктату руководилаца, без могућности да се воде професионалним и законским оквирима. Он каже да уместо да се стручност и знање поштују, запослени су изложени притисцима, бесмисленим дисциплинским поступцима и деградацији, што доводи до демотивације и губитка квалитетног кадра. У прилог овом ставу он наводи да је огроман одлив кадрова који не желе више да раде у МУП-у.
Он указује и да је са овим проблемом упознат је и министар Дачић, који је и сам о томе разговарао са руководиоцима када је преузео ресор.
„Посебно је поражавајуће што запослени, и када докажу на суду да су у праву и да су одлуке руководилаца биле незаконите, немају никакву сатисфакцију, јер се одговорност руководиоца не утврђује већ се своди на његово дискреционо право. Осећај неправде, осећај да су жртве нечије самовоље, оставља дубоке последице на морал и радни ентузијазам људи који су изабрали да свој живот посвете заштити грађана. Уместо да се систем унапређује и да се руководиоци позивају на одговорност за незаконито поступање, средства грађана се троше на судске трошкове и накнаде штете, што је недопустиво и представља директну штету за све“, наводи синдикалац.
Жебељан каже да Синдикат полиције Слога апелује на надлежне да престану са оваквом праксом, да поштују права запослених и да коначно прекину са политизацијом полиције, јер су управо овакви поступци главни разлог одлива стручног кадра и урушавања система безбедности.
„Ако се томе ускоро не стане на крај, плашим се да ћемо као друштво доживети неминовни крах и зато не чуди данашња ситуација у земљи када студенти траже владавину права, уместо владавину силе и корупције“, упозорава Драган Жебељан.
Он посебно истиче да се сваки министар, током свог мандата, труди да смањи трошкове, али не на начин који је у интересу запослених – настојећи да их одврати од подношења тужби или жалби које подразумевају наплату адвокатских услуга.
Додаје и да ако министар има пуни мандат, поступа по логици: „Док ови трошкови доспеју на наплату, ја више нећу бити на функцији – платиће их неко други.“
„До сада нисмо видели ниједног министра који је заиста заврнуо рукаве и одлучно стао на пут незаконитим одлукама својих претходника или неадекватном поступању руководилаца који заправо стварају трошкове својим незаконитим одлукама када се ради о радноправним питањима запослених“, каже Жебељан за Данас.
Он посебно истиче да се сваки министар, током свог мандата, труди да смањи трошкове, али не на начин који је у интересу запослених – настојећи да их одврати од подношења тужби или жалби које подразумевају наплату адвокатских услуга.
Додаје и да ако министар има пуни мандат, поступа по логици: „Док ови трошкови доспеју на наплату, ја више нећу бити на функцији – платиће их неко други.“
„До сада нисмо видели ниједног министра који је заиста заврнуо рукаве и одлучно стао на пут незаконитим одлукама својих претходника или неадекватном поступању руководилаца који заправо стварају трошкове својим незаконитим одлукама када се ради о радноправним питањима запослених“, каже Жебељан за Данас.
Симоновић као пример наводи да више од 10 година припадници СБПОК-а (Служба за борбу против организованог криминала) и СОРЗ (Служба за откривање ратних злочина) подносе тужбе за накнаду штете због неисплаћених зарада у пуном износу, а који су директно повезани са решењима о коефицијенту плате. Додаје и да се увидом у судску праксу Врховног касационог суда може видети да је једна од последњих пресуда постала извршна марта ове године, којом је пресуђено да се припаднику СБПОК-а исплати износ од 1,8 милиона динара са затезним каматама и припадајући ПИО доприноси (пресуда Рев2 3622/2023 од 03.10.2024. године).
„И поред оваквих пресуда, МУП наставља са праксом да се не склапају споразуми са припадницима СБПОК-а и СОРЗ-а, већ се улази у судске поступке и плаћају се камате и трошкови. Занимљиво је, конкретно у мом случају, да МУП није пристао на споразум, али да је у сва три поступка која сам добио платио и трошкове јавног извршитеља“, каже Симоновић.
Он је о свему обавестио Сектор унутрашње контроле и Секретаријат који су поступали по његовој информацији у вези са узбуњивањем и додаје да је доставио доказе да је на судске таксе и камате издвојено око 1,5 милиона динара, те да постоје елементи кривичног дела несавесан рад у служби.
„Од Секретаријата сам добио одговор да поступањем МУП-а није повређен закон, без обзира што су трошкови пали на терет буџета, као и да Сектор за људске ресурсе није склапао споразуме по питању неисплаћених зарада, конкретно службеника СБПОК-а и СОРЗ-а“, наводи Симоновић.
Он на свом примеру објашњава како и због чега МУП троши огромна средства на судске спорове.
„Правду по питању решења о коефицијенту плате сам потражио на Управном суду, који је претрпан предметима, а који је укинуо решење МУП-а којим је одбачена моја жалба. У међувремену, пресудом Врховног Касационог суда пресуђено је у моју корист, наплатио сам неисплаћене зараде, што значи да би требало да буде донето ново решење. Случај је у поновљеном поступку опет на Управном суду, а и поред тога што сам доставио наведену пресуду суда, скоро три године чекам одлуку Управног суда. И опет нико није крив. И опет се све плаћа из буџета“, наводи Симоновић.
Захваљући Симоновићу, јавност је 2023. сазнала да је МУП у периоду од 2012. до 2022. године на судске казне и пенале потрошио чак 17 милијарди динара. Он је ову информацију добио преко Захтева за приступ информацијама од јавног значаја и проследио је порталу Н1.
Ако овај податак упоредимо са најновијим, може се приметити да трошкови из године у годину само расту, па се од десетогодишњег просека који је по години износио 1,7 милијарди динара, дошло до цифре од 2,2 милијарде динара.
Преузето: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/mup-sudske-kazne-penali-steta-proces-dri/
Пише новинар Угљеша Бокић.