Уредник

Док бомбе чекају, руководиоци ћуте: Ако неће Чаушић и Маринковић – да ли мора Вучић?

Синдикат полиције Слога већ месецима институционално покушава да дође до решења у вези са пословима заштите од ЕОР. Покушали смо на све начине да мотивишемо руководиоце да са нама седну за сто, али у томе нисмо успели. Када позив на дијалог са руководиоцима унутар СВС није прихваћен, министра смо упозорили на драматично стање у области заштите од експлозивних остатака рата (ЕОР), јер су сва врата унутар Сектора за ванредне ситуације остала затворена. На позив министра за састанак чекамо!

👉 Око 150 локација широм Србије и даље је загађено авио-бомбама и другим експлозивним средствима из НАТО агресије 1999. године. Иако постоји званична евиденција тих локација – рад се не спроводи. Поставља се питање: зашто?

👉 Инспектори МУП-а немају приступ опреми, не добијају налоге за рад, нити дозволе да излазе на терен. Њихов посао – који је по закону теренски, инспекцијски и стручни – сведен је на улогу возача, перача и техничких асистената. Уместо да обављају посао за који су плаћени, руководиоци их доживљавају као шофере, пераче, административне асистенте и нестручњаке, којима се задају тривијални задаци – све, осим онога што им је у опису радних места.

👉 Надзор над радом Центра за разминирање и другим правним лицима се не спроводи – иако је то законска надлежност управо МУП-а. Одговори на званичне захтеве за инспекцију – не постоје. Ћутање је постало механизам одбране од истине.

Тему 25. јула 2025. године обрађује Нова С у чланку новинара Милоша Ж. Лазића: „На више од 150 локација смрт вреба грађане“: Заменик председника полицијског синдиката упозорава за Nova.rs на заостали НАТО арсенал, тврди да постоји опасност по грађане

🛑 Одбијен и дијалог са в.д. начелником Чаушићем

Синдикат се више пута обраћао в.д. начелнику Сектора за ванредне ситуације Луки Чаушићу са жељом да у директном разговору изложи проблеме и предложи решења. Састанак – никад није одржан. Дијалог – није ни покушан.

Зато је Синдикат 21. јула 2025. године упутио званичан допис министру Ивици Дачићу, са захтевом за хитан састанак у Кабинету министра. Теме су прецизно наведене – од системских законских иницијатива, преко техничких и безбедносних питања, до питања мотивације и кадровског планирања.

2025-07-21 Кабинету министра - министру Састанак ЕОР

⚠ Ако неће министар – ко ће?

Ако министар не буде препознао тежину овог проблема и ако ни он не буде имао воље да чује струку, неће нам остати ништа друго него да, у интересу заштите грађана, поднесемо одговарајуће кривичне пријаве против одговорних руководилаца у Сектору за ванредне ситуације.

Највише због чињенице да актуелни начелник Одељења за заштиту од ЕОР, Михаило Маринковић, не само да није показао капацитет за руковођење, већ својим понашањем и нечињењем доводи у питање смисао и сврху постојања самог одељења.

❓ Да ли ћемо морати да пишемо председнику?

У једном случају – крајем 2024. године у Прибоју – бомба је уклоњена тек након што се грађанка обратила председнику Александру Вучићу путем Инстаграма. Тада је држава реаговала. То је, нажалост, једини пут када је наш тим добио налог да делује. Посао је обављен – професионално и безбедно. Срећом, у том периоду начелник Маринковић је био на одмору. Добре организационе и руководеће способности тада је показао заменик начелника одељења Коста Исаиловић.

Тај терен, рад на ископавању, идентификацији, неутрализацији, транспорту и уништавању велике авио-бомбе био је веома ризичан и опасан, али чланови специјалистичког тима га памте као најлепше теренско искуство – јер су радили без притисака и уплитања Маринковића, који запосленима иначе уноси нервозу журбом, неразумљивим начином руковођења и самим присуством.

О овом подвигу писали су медији у чланцима:

Постављамо зато јавно питање:

Ако ни министар не буде заинтересован за ову тему, као што већ дуже време нису ни Лука Чаушић ни начелници Управа – да ли ћемо и ми морати да се обратимо председнику Републике преко друштвених мрежа или јавно путем медија?

Да ли је то порука грађанима – „не обраћајте се надлежнима, обратите се председнику Вучићу – само он уме да решава све проблеме“?

И ако је тако – ко је онда неспособан да води сектор или одељење?

Синдикат полиције Слога позива на разум, одговорност и хитну реакцију.

👉 Проблеми се не решавају ћутањем. Проблеми се решавају адекватним деловањем, планирањем и добрим руковођењем.

Србија је и даље препуна бомби из НАТО агресије, надлежни ћуте, инспектори понижени, а грађани могу бити у животној опасности!

Док грађани Србије живе у уверењу да је земља безбедна и очишћена од заосталих експлозивних остатака из ратова, подаци сведоче о супротном – више од 150 локација широм Србије за које држава води евиденцију и даље је загађено опасним авио-бомбама и експлозивним средствима заосталим из НАТО агресије 1999. године!

„У Србији постоји више од 150 локација за које се поуздано зна да су загађене авио-бомбама и експлозивним остацима рата (ЕОР), од којих многе потичу из НАТО бомбардовања 1999. године. Иако имамо евиденције и свесни смо опасности – стиче се утисак да нам је забрањено да радимо. Не добијамо налоге за рад, не дају нам приступ опреми, не дају нам да радимо свој посао. То је веома чудно понашање надлежних руководилаца“, каже Драган Жебељан, инспектор и заменик председника Синдиката полиције Слога.

Ћутање убија – од Прибоја до Панчева и Кикинде
Једина локација на којој је нешто урађено у последње време била је у Прибоју – и то тек након што се грађанка обратила Александру Вучићу путем Инстаграма, јер се у дворишту њеног рођака од 1999. године налазила авио-бомба. Након интервенције Председништва, ми смо изашли на терен, пронашли, деактивирали и уништили пројектил AGM-130, са којим смо се први пут сусрели. Да није било тога, бомба би и данас лежала у земљи, а грађани живели у страху.

„У Панчеву имамо две локације, у Кикинди једну – и све три су потврђене. Знамо да су ту убојна средства велике масе, имамо координате, све је спремно – али чини се да никоме није стало да се посао оконча“, упозорава Жебељан.

Центар за разминирање – без контроле, без надзора, без одговорности
Иако је Центар за разминирање задужен за израду и реализацију пројеката заштите од ЕОР, ниједан инспекцијски надзор над њиховим радом нисмо извршили, што нам је у надлежности. Не постоји евиденција контроле, а неслагања у документацији, координатама и извештајима су уочена.

„Поднели смо званичан захтев да извршимо инспекцијски надзор над Центром за разминирање, али чак ни након годину дана нисмо добили одговор ни одобрење за рад. Не само да није обављен надзор, него се упорно спречава да га буде – а то отвара простор за озбиљне сумње“, наводи Жебељан.

Инспектори сведени на возаче и пераче, а законски посао не раде
Ситуација је толико понижавајућа да су инспектори сведени на пуку логистику – возе руководиоце, перу возила, помажу технички, али не врше инспекцијски надзор, иако је то њихова законска дужност, одређена нормативним описом послова.

„Да ли треба да ћутимо док се од инспектора праве шофери? Наше овлашћење је да проверавамо пројекте и надзор над правним лицима која спроводе те пројекте, чиме би требало да штитимо безбедност грађана. Ништа од тога нам се не дозвољава. Радимо све, осим посла за који смо плаћени“, каже Жебељан.

Шта ће бити када падне нека следећа надстрешница?
Недавно је у Новом Саду пала надстрешница, што је довело до погибије шеснаесторо грађана. Неко ће сигурно одговарати – вероватно неки најнижи инспектор. А када једног дана дође до трагедије због заосталих експлозивних средстава из рата или лоших пројеката – да ли ће тада неко жртвовати инспекторе који су били спречени да раде свој посао?

„Да ли треба да ћутимо и проблеме гурамо под тепих? Ако се деси трагедија, неће одговарати министар, ни начелници, ни директори. Него ћемо бити криви ми – инспектори које су месецима и годинама спречавали да раде свој посао. Зато сада јавно тражимо: пустите нас да радимо свој посао!“, каже Жебељан.

Сектор за ванредне ситуације – ћути, игнорише, блокира
Синдикату полиције Слога више пута је одбијен захтев за састанак са в.д. начелником Сектора за ванредне ситуације Луком Чаушићем.

„Хтели смо само да изложимо проблеме и предложимо унапређења рада. Нисмо тражили ништа што нам не припада, већ само да нам се омогући да радимо свој посао. Господин Чаушић нас није примио. Зашто? То знају само он и они које он штити“, каже Жебељан.

Због свега тога, синдикат се пре недељу дана обратио министру унутрашњих послова Ивици Дачићу са захтевом за састанак.

„Ако нас и министар буде игнорисао, бићемо принуђени да поднесемо кривичне пријаве против свих одговорних лица у Сектору за ванредне ситуације“, најављују из Синдиката.