Пројекат уклањања потопљених бродова немачке флоте из Другог светског рата код Прахова један је од најважнијих безбедносних и инфраструктурних подухвата у Србии у последњој деценији. Његов циљ је да се из Дунава уклони 21 олупина и опасни експлозивни остаци рата (ЕОР), који више од 80 година представљају претњу пловидби и животној средини.

Пројекат финансира Европска унија кроз WBIF фонд, уз подршку Европске инвестиционе банке, укупне вредности преко 16,5 милиона евра, а изводе га домаће фирме „Millennium Team“ и „Aqua Mont Services“ делом по пројекту Центра за разминирање Србије. Радови су започели током 2023. године и планирано је да трају око пет година.

Пројекат напредује – држава заостаје

Док су на Дунаву ангажовани рониоци, тешке машине и стручњаци који под надзором међународних институција уклањају опасне олупине, у државном систему који би требало да гарантује безбедност, ствари стоје – буквално – у месту.

Одељење за заштиту од експлозивних остатака рата, које једино у Републици Србији има законску надлежност да врши уништавање пронађених ЕОР, годинама није изградило потребне капацитете. У одељењу нема обучених ронилаца, изузев шефа једног одсека који је инструктор роњења. Никада није спроведена обука за запослене који се баве ЕОР пословима на копну, нити је руководилац одељења, начелник Михаило Маринковић, службено тражио такву обуку или доставио предлог планског усавршавања запослених.

Осим тога, два неупотрбљавана чамца која су добијена из међународне донације налазе се ван употребе. Нису сервисирана, нису технички одржавана, нити је организована обука запослених за рад на њима. Тако су вредна средства и опрема намењени безбедности грађана – практично постали неупотребљиви.

Преко 2.000 противавионских метака чека на уништавање јер није набављен експлозив

Према пријави Центра за разминирање из 2024.године, у оквиру радова на вађењу олупина на Дунаву, још увек стоји преко 2.000 противавионских метака који чекају на безбедно уништавање. Ово није мала количина муниције која захтева стручан приступ, посебну опрему и, што је кључно, довољну количину експлозивног пуњења да би уништавање било безбедно изведено у контролисаним условима.

Међутим, тај експлозив НЕ ПОСТОЈИ на залихама у одељењу — и није набављен управо зато што руководство одељења није планирало његову набавку. Реч је о експлозиву чија је потребна количина несразмерно већа од уобичајне годишње потрошње за рутинске задатке — што је било очекивано управо због природног обима посла предвиђеног пројектом вађења олупина.

Дакле, ево апсурда: пројекат који је планиран, финансиран и у делу већ реализован — и који по свом карактеру подразумева откривање и потребу за контролисаним уништавањем веће количине муниције — остаје делимично „замрзнут“ јер државни сервис нема иницијални материјал-експлозив да те муниције безбедно уништи.

Ко је био дужан да то предвиди и испланира?

Понављамо: руководство Одељења за заштиту од ЕОР. Наиме:

• Начелник одељења је, више пута био обавештаван о природи и обиму предстојећих радова на пројекту (укључујући процењене количине ЕОР у олупинама) — као и о потреби за приправним залихама иницирајућег материјала – експлозива.
• Упркос тим службеним обавештењима, није формиран план набавке адекватних количина експлозива, нити је упућен одговарајући захтев за хитну и приоритетну набавку.

Последица оваквог пропуста није само техничка — она је директно питање безбедности. Међутим, морамо и јасно рећи да је начелник предложио да компанија „Millennium Team“ сноси трошкове посебног уништавања противавионске муниције у ТРЗ Крагујевац, образлажући то недостатком експлозива у Одељењу за заштиту од ЕОР. Оваква препорука директно утиче на повећање укупних трошкова пројекта и премешта терет са државних органа на извођача, уместо да начелник поступи у складу са законом — организује и обезбеди уништавање ПА муниције на лицу места, где се она сада и налази, на ливади око Прахова. Ово није само лоша финансијска одлука; то је неодговорно понашање које продужава ризик по раднике и локално становништво.

Ово није техничка грешка која се може пребацити на „администрацију“ — то је системски пропуст који има своје име и презиме и последице по животе људи и по јавно добро. Када пројекат предвиђа масовно откривање ЕОР и муниције, један од првих корака планирања мора бити обезбеђивање средстава за безбедно уништавање те муниције. Ако то није урађено — то је или потпуна неспособност управљања ресурсима или намерно занемаривање обавеза руководиоца одељења. Ниједно од тога није прихватљиво.

Ко ће сада уништавати експлозив из Дунава?

Синдикат полиције Слога упозорава да због оваквих пропуста долазимо у апсурдну ситуацију: у тренутку када је пројекат вађења немачких бродова у пуном замаху, држава нема оперативан тим који може да уништи експлозив који се при томе пронађе у води.

На терену је већ регистровано више дубинских мина и заосталих убојних средстава. Али у акту Сектора за ванредне ситуације, који потписује Лука Чаушић, наводи се да Одељење за заштиту од ЕОР„нема могућности и капацитета за уништавање дубинских мина“, о ПА мецима који од прошле године чекају на уништење – ни речи!

То значи да држава, која по закону има искључиву надлежност и обавезу, признаје да нема способност да самостално реагује. А ако нема државног тима који може да уништи експлозив, онда је безбедност целог пројекта доведена у питање. Самим тим и безбедност грађана Републике Србије.

Одговорност има име и презиме

Синдикат не упире прст у појединце из личних разлога, већ из потребе да се заштити јавни интерес. Међутим, чињеница је да је начелник Одељења за заштиту од ЕОР, Михаило Маринковић, годинама службено упознат да је неопходно изградити капацитете – и за копнено и за подводно деловање. Није упутио службени предлог за обуку, није тражио средства, нити је предузео било коју меру да се оспособи тим који би морао и могао да реагује у оваквим ситуацијама.

Резултат је системска парализа: каква таква опрема постоји, људи постоје, али без обуке и адекватних руководиоца – држава постаје неми посматрач у сопственом пројекту.

Синдикат као аларм

Сви извршиоци у овом одељењу су чланови Синдиката полиције Слога. Због тога синдикат има и моралну и законску обавезу да упозори јавност, министарство и министра да је сам пројекат, као и безбедност самих радника, озбиљно угрожена. Такође, интерес Републике Србије и Министарство унутрашњих послова озбиљно је нарушен лошим руковођењем у Сектору за ванредне ситуацје.

Пројекат уклањања немачких бродова из Дунава симбол је сарадње, напретка и обнове, али у исто време и огледало односа државе према сопственој безбедности и сопственим капацитетима у заштити од ЕОР. Без функционалног система заштите од ЕОР, без обучених људи и без технички исправне опреме, овај подухват може постати још један пример како државна небрига поништава напоре стручњака и радника на терену.

Синдикат полиције Слога упозорава на пропусте у систему заштите од експлозивних остатака рата

Синдикат полиције Слога позива надлежне да обезбеде обуку, сервисирање опреме и јачање капацитета у Одељењу за заштиту од ЕОР – јер сваки дан кашњења значи већи ризик за раднике, грађане и цео међународни пројекат који је већ угрожен.

Евентуално ангажовање стручњака из окружења или суседних држава, како се спомиње, представља срамоту за Републику Србију, која је, због неодговорности и нестручности сопствених руководилаца, практично признала да нема капацитете да се носи са редовним или ванредним ситуацијама у Републици Србији.

Уместо да оспособи своје људе и изгради институционалну снагу, држава се доводи у положај зависности од других – што је поражавајући показатељ колико је систем безбедности запуштен и колико се нестручно управља ресурсима који треба да штите животе грађана.

Синдикат полиције Слога