Безбедносна процена у року од 24 сата – пример урушавања професионализма у МУП-у

Поводом чланка „Руски обавештајац ухапшен у Београду, па пуштен наредног дана“ новинара Милана Радоњића објављеног у магазину „Радар“, у којем су приложена два решења Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Синдикат полиције Слога изражава дубоку забринутост због начина на који је вођен поступак према држављанину Руске Федерације Вјачеславу Калинину.

Од безбедносног ризика до слободног човека за 24 сата

Према објављеним документима, Калинин је 7. новембра приведен у хотелу „Москва“, уз образложење да представља „безбедносни ризик“, док је већ 8. новембра другостепени орган — Управа граничне полиције — у целости поништио првобитно решење и он је потом пуштен из Прихватилишта за странце.

Кључни проблем

Како је могуће да се безбедносна процена овлашћених или једног овлашћеног лица промени за мање од 24 сата? Да ли је реч о политичком утицају, спољном притиску или унутрашњој нестручности?

Без транспарентног одговора, овакве одлуке урушавају поверење у институције.

Коментари грађана: јавност без поверења

Реакције читалаца на интернету показују дубоко неповерење у институционалну доследност. Издвајамо делове коментара који осликавају расположење јавности:

„Чудно је да никада нисте ухватили ни једног енглеског шпијуна… они су шефови у српској служби.“

„Која лакрдија од државе!“

„А у решењу пише да му је забрањен улазак до 7.11.2023. — зар нико није видео да је и година погрешна?“

„Послали су нам новинара и посланика — то вам је шпијун? Да ли ови што хапсе знају шта реч шпијун значи?“

„Изгледа да су браћа Руси припредили… но, но, одмах га пуштај!“

„Привиђају вам се шпијуни међу пријатељима Србије… па сте све поништили на брзину.“

„Срамота, беда и срамота. Слава је брат који нас воли, а овдашњи чауши гризу како им се нареди.“

„Кад је безбедност по дневном распореду — држава делује као да је сама себи противник.“

*ставови припадају ауторима коментара.

Професионалци не смеју бити талац дневне политике

Синдикат полиције Слога не улази у политичке и дипломатске мотиве, али упозорава: полиција не сме бити средство политичких калкулација.

Када се у једном дану доносе и укидају одлуке о безбедносном ризику, у питању је системски проблем, а не појединачна грешка службеника.

Да ли је ово посао за Унутрашњу контролу?

  • Ко је иницирао првобитно решење и на основу којих података?
  • Који орган је доставио мишљење о безбедносном ризику?
  • По чијем налогу је све поништено у року од 24 сата?

Без одговора на ова питања, поверење јавности у државне органе ће се и даље смањивати, а професионални интегритет полицијских службеника биће доведен у питање.

Поверење се гради дуго — а губи једном  грешком

Овакви догађаји имају дубље последице од једног административног пропуста. Када држава у року од 24 сата наизменично доноси и поништава своје одлуке о безбедности, тиме шаље поруку несигурности и непредвидивости — не само својим грађанима, већ и свим странцима који долазе у Србију.

Грађани осећају да живе у систему у ком одлуке зависе од „телефонског позива“, а не од закона. Такав осећај рађа страх, неповерење и апатију, што постепено подрива поверење у институције.

Странци који долазе у Србију, било као политичари, инвеститори, новинари, туристи или представници страних мисија, стичу утисак да се одлуке доносе без правне сигурности и професионалне стабилности — што директно удара на међународни углед земље.

Полиција и безбедносне службе морају бити симбол предвидивости, стручности и достојанства државе. Када постану инструмент дневне политике, онда свака грешка постаје више од инцидента — постаје порука слабости државе.

Поверење у институције не гради се у кризама, већ у доследности. А грађани и странци Србију посматрају управо кроз понашање њених институција.