Заменику председника и потпредседнику Синдиката полиције Слога, Драгану Жебељану, који је уједно и члан Главног одбора Удружених синдиката Србије „Слога“, у својству запосленог у МУП-у, дана 06.03.2026. године уручен је Закључак о покретању дисциплинског поступка због наводне „тешке повреде службене дужности“. Закључак је лично уручио подносилац иницијативе, пуковник Михаило Маринковић, начелник Одељења за заштиту од експлозивних остатака рата, коме очигледно смета истина и чињеница да је управо један од одговорних, или можда најодговорнији за све оно што је Жебељан јавно изнео за Nova.rs.
Синдикална права изнад бирократије
Кључна чињеница коју МУП свесно покушава да игнорише јесте да је Драган Жебељан спорну изјаву за Nova.rs дао искључиво као представник Синдиката полиције Слога, а не као полицијски службеник. Устав, Закон о раду и међународне конвенције гарантују синдикалним представницима право да јавно указују на пропусте у систему, без страха од одмазде послодавца.
Покренути поступак представља бруталан покушај да се синдикални активизам подведе под дисциплинску одговорност – иако никаква службена дужност није повређена.
Истина о 150 локација са бомбама није тајна
Теретити синдикалног представника за „нарушавање угледа“ МУП-а зато што је јавно говорио о више од 150 локација у Србији које су и даље контаминиране неексплодираним авио-бомбама – апсурдно је. Реч је о јавно доступним подацима који не носе никакву ознаку тајности.
Уместо да своју енергију усмери на чишћење терена и заштиту живота грађана, део руководства у Министарству троши ресурсе на прогон човека који на ту опасност оправдано указује.
Можда управо на тај начин покушавају да сакрију сопствене пропусте. Покренути поступак ће, међутим, отворити многа незгодна питања на која ће неко морати да одговори – пред јавношћу и пред законом.
Мрежа интегритета и системски прогон професионалаца
Овај чин није изолован инцидент. Подршка коју је Жебељану одмах пружила Мрежа интегритета чији је члан указује на то да се ради о препознатљивом обрасцу притиска који се примењује према људима који јавно указују на проблеме у систему.
Случајеви Катарине Петровић, Владимира Јанковића и других колега показују да се уместо заштите професионалног интегритета често кажњавају управо они који имају храбрости да укажу на неправилности. Систем који кажњава интегритет неизбежно се окреће против сопствених људи – оних којима је јавни интерес изнад партијског или бирократског.
Поука из пресуде „Весна Пешић против Србије“
Руководиоци који поједина одељења, управе и секторе у МУП-у доживљавају као лични феуд а запослених траже покорност попут слугу, игноришу чињеницу да Србија већ деценијама губи спорове пред Европским судом за људска права због гушења слободе говора.
То их, међутим, не брине – јер одштету не плаћају из свог џепа, већ из буџета Републике Србије. Зато и могу бити неодговорни и осиони.
Пресуда у предмету „Весна Пешић против Србије“ јасно је утврдила да је право на критику и јавну расправу о питањима од општег значаја темељ демократског друштва. Покушај кажњавања и ућуткивања Жебељана, који је говорио о питању јавне безбедности, представља директан удар на слободу изражавања гарантовану Европском конвенцијом о људским правима.
Синдикат полиције Слога неће дозволити да овај покушај ућуткивања прође неопажено. Објављивањем информације и самог Закључка стављамо јавност пред огледало система који прогони оне који покушавају да га учине часнијим и одговорнијим.
Свима Вама који читате овај текст препоручујемо да прочитате и спорни чланак у коме су изнете чињенице, па сами донесите закључак:
да ли углед Министарства унутрашњих послова нарушавају истина и јавни интерес – или нерад и јавашлук, управо оних који покрећу дисциплински поступак.