Поводом званичног саопштења Министарства унутрашњих послова, у којем се наводи да ће припадници Сектора за ванредне ситуације 09. августа 2025.године уклонити и уништити авио-бомбу „M.C. 1.000lb Mks I“ из Другог светског рата, пронађену на градилишту „Београда на води“, Синдикат полиције Слога дужан је да укаже јавности на дубоку институционалну неодговорност и немар који угрожава безбедност људи који обављају један од најризичнијих послова у држави.

Наиме, иако се у јавности ствара утисак да држава поступа по највишим безбедносним стандардима, истина је драстично другачија: припадници Одељења за заштиту од експлозивних остатака рата (ЕОР) и остали запослени раде без усвојене и примењене Националне стандардне оперативне процедуре (НСОП) пуних 12 година!

Иако је обавеза усвајања НСОП била прописана још Уредбом из 2013. године, ни до дана данашњег није донет акт којим би се на прописан начин дефинисале процедуре рада, мере безбедности и заштита живота службеника који уклањају авио-бомбе тешке и преко пола тоне – попут оне о којој се говори у министарском саопштењу.

Поред системске небриге, посебно је понижавајуће што службеници који обављају послове заштите од ЕОР имају плате знатно ниже од колега у многим јединицама Дирекције полиције, и то искључиво зато што се формално налазе у Сектору за ванредне ситуације, чији је коефицијент нижи због ниже категоризације организационе јединице – упркос томе што њихов посао носи екстремно висок ризик по безбедност и здравље.

Такве плате су безобзирно ниске у односу на ризик од неконтролисане експлозије. Није реч о административном или логистичком послу, већ о теренском и непосредном физичком контакту са неексплодираним убојним средствима.

Подсећамо јавност да је реч о послу који подразумева:

• Руковање неексплодираним убојним средствима – средствима која нису експлодирала у време рата и која могу бити активна чак и деценијама касније;
• Физичко приближавање бомби са непознатим стањем механичког, електричног или хемијског упаљача;
• Манипулацију телом бомбе, која у сваком тренутку може детонирати услед корозије, померања, температуре или механичког удара;
• Транспорт кроз насељена места – у пратњи, али без икакве гаранције да до детонације неће доћи у току транспорта, посебно ако се бомба превози са упаљачем;
• Уништавање бомби на терену, често у непредвидивим и тешким условима, на импровизованим и приручним локацијама, удаљеним од насеља и људи, у свим временским условима.

Једна једина грешка – и живот је изгубљен. У питању су бомбе са експлозивним пуњењем од 200 и више килограма, чија би детонација на месту попут Београда на води изазвала масовно уништење и људске жртве у радијусу од неколико стотина метара.

Таква разарања и нежељене неконтролисане експлозије дешавале су се више пута у Немачкој, која је – управо због људских жртава и материјалне штете – прописала у својим процедурама да се упаљач мора уклонити из бомбе пре транспорта. У Србији – националне процедуре не постоје а међународне нису усвојене и признате. Све се своди на личну процену, па се веома често дешава да се велике и ризичне авио-бомбе транспортују кроз град са упаљачем, што може угрозити велики број грађана уколико дође до нежељене и неконтролисане експлозије.

Дакле, ради се без званичног законског акта који прописује како се тачно поступа, ко сноси одговорност, како се обезбеђује службеник, шта се дешава у случају повреде или смрти, и како се правично вреднује такав рад. Све се ради по личној процени руководиоца или вође тима.

За такав немар, сматрамо да директну одговорност сноси начелник Одељења за заштиту од ЕОР, који је већ 12 година на челу тог одељења, а није предузео адекватне кораке како би се овај стратешки значајан акт израдио и усвојио. Ништа мању одговорност не сносе и остали руководиоци у Сектору за ванредне ситуације који тај проблем нису уочили и приступили решавању. Притом, ово није само кршење обавеза из Уредбе, већ и свесно угрожавање безбедности запослених и осталих грађана.

Истовремено указујемо и на чињеницу да ни после бројних званичних дописа, интерних иницијатива, као и формалних предлога Синдиката за израду и усвајање НСОП, није било воље ни у Сектору за ванредне ситуације, ни у Кабинету министра да се овај проблем реши. Такође предложили смо израду посебног закона који би се односио на заштиту од ЕОР али и о томе се ћути.

Са великом забринутошћу јавно питамо:

• Да ли се чека да неко изгуби живот, попут колега у Немачкој, да би бирократија почела да адекватно ради свој посао?
• Зашто се радници Одељења за заштиту од ЕОР третирају као потрошна роба, док се у медијима гради лажна слика о професионализму и уређености службе која се заправо распада?

Позивамо министра Ивицу Дачића да престане са формалним изјавама за јавност у циљу подизања личног рејтинга и да се хитно одазове позиву синдиката за састанк ради решавања проблема као и да наложи формирање радне групе ради припреме и доношења НСОП, у складу са важећом Уредбом и прописима, као и да покрене поступак хитног усклађивања коефицијената и платних разреда ових службеника са ризиком који свакодневно носе послови заштите од ЕОР.

Уколико се овакав однос према људима на терену не промени, Синдикат ће бити принуђен да предузме све законске мере, укључујући и иницирање кривичне одговорности надлежних лица због угрожавања безбедности запослених, радњом нечињења у вршењу службене дужности.

Синдикат полиције Слога
Београд, 5. август 2025.