Синдикат полиције Слога упозорава на немарно уништавање вредне опреме из донације намењене за откривање експлозивних остатака рата и неексплодираних убојних средстава (ЕОР и НУС), која је финансирана средствима Европске уније у оквиру прекограничног програма Србија–Хрватска вредне нешто мање од милион еура.

Пројекат и намена

Пројекат „Strengthening the capacity of the Sector for Emergency Management in the field of UXO and other hazardous materials“ реализован је 2016. године у циљу разминирања корита реке Дунав и приобаља ка граници са Републиком Хрватском, као и унапређења капацитета Министарства унутрашњих послова за рад са експлозивним остацима рата.

У оквиру тог пројекта, Сектор за ванредне ситуације – тадашње Одељење за НУС добило је специјализовано пловило „Advance M-RIB 7,5 m“ са дизел мотором Volvo D3 220A-H, намењено магнетометријским и геофизичким испитивањима дна ради откривања неексплодираних убојних средстава. Наследник тог одељења данас је Одељење за заштиту од експлозивних остатака рата (ЕОР), којим и даље руководи пуковник Михаило Маринковић.

Запуштено и неисправно пловило

Само ово пловило и пратећа опрема (сонари, дигитални GPS систем, специјални лаптоп, софтвер, уређаји за прикупљање података и колизиони заштитни систем) вредни су око 300.000 евра, а представљали су најскупљи сегмент укупне ЕУ донације вредне 793.240 евра.

Данас, осам година касније, ово пловило стоји запуштено и неупотребљиво на отвореном простору, препуштено времену и потпуном немару. Фотографије које поседујемо сведоче да је:

• Гумени труп чамца прекривен слојем буђи, алги и прљавштине.
• Метални делови и конзоле захваћени рђом, електричне инсталације оксидиране.
• Моторни простор пун влаге и наслага прљавштине.
• Унутрашњост прљава, седишта оштећена, каблови испуцали, платнени кров поцепан, елисе искривљене.

Пловило се већ четири године налази у кругу фабрике „Адванс“ на старом обреновачком путу, где стоји непокривено и неодржавано, изложено сунцу, киши и снегу.

Одговорност руководилаца

Овакав однос према опреми која је требало да служи за заштиту живота и уклањање експлозивних остатака рата представља најгрубљи облик неодговорности. Посебно је забрињавајуће што се све то дешава уз знање руководилаца у Сектору за ванредне ситуације, који су, уместо да обезбеде њено домаћинско чување, одржавање и коришћење, дозволили да вредна донација пропада на киши, снегу и сунцу.

Поставља се питање: чија је одговорност ово пропадање — фабрике „Адванс“ или МУП-а руководиоца у Сектору за ванредне ситуације?

Питања без одговора

• Ко је дозволио да опрема намењена за разминирање и откривање ЕОР у кориту реке Дунав буде остављена да трули четири године на отвореном?
• Зашто није формиран стручни тим и нису спровођене тренаже за рад са чамцима и опремом?
• Да ли је МУП спровео контролу о начину коришћења и одржавања донације Европске уније?

За разлику од чамаца у власништву фирме „Адванс“, који су уредно заштићени церадама и одржавани чак и када стоје на отвореном простору, пловило МУП-а је остављено потпуно незаштићено, изложено киши, снегу, сунцу, влази и смогу.

Поставља се питање — зашто надлежни руководиоци у Сектору за ванредне ситуације нису обезбедили ни најосновнију заштиту, као што је церада, како би се ова вредна опрема сачувала од пропадања?

Приватни власници  знали су да своје чамце заштите, али државни службеници задужени за опрему вредну стотине хиљада евра — нису. Можда је нечија намера да се чамац отпише као старо гвожђе па затим продато у бесцење.

Очигледно да за начелника Одељења за ЕОР, Михаила Маринковића, све ово није пропуст. Али када запослени из неког разлога неки минут закасне на посао или после гађања оду кући, онда се против њих покрећу бесмислени дисциплински поступци.

Још озбиљније је то што је начелник Одељења за заштиту од експлозивних остатака рата пуковник Михаило Маринковић, својевремено својеручно потписао Квалитативно–квантитативни записник, којим је потврдио да је испоручена донација саобразна и квалитетна. Тим потписом, Маринковић је практично прихватио и уређај за снимање који није био финални производ, технички неисправан и неупотребљив за намену за коју је набављен — што је у сваком озбиљном систему требао бити разлог за покретање поступка утврђивања одговорности.

Да је уређај за магнотометријско снимање тзв. „ронилица“ била исправна и саобразна, чамац не би четири године био ван функције и пропадао на ливади поменуте фирме.

Питање је — ко ће дисциплиновати руководиоце који су својим немаром дозволили да пропадне највреднија донација Европске уније намењена детекцији експлозивних остатака рата као и за некоришћење?

Док Србија и даље има више од 150 локација контаминираних експлозивним остацима рата, а стручњаци који се баве тим послом немају ни основне услове за рад на води, један од најсавременијих чамаца за истраживања НУС у води данас је постао симбол немара, небриге, нестручности и бахатости.

Ово није само питање материјалне штете, већ питање части, професионалне одговорности и односа државе према средствима грађана и донатора који су веровали да помажу Србији да буде безбеднија.

Синдикат полиције Слога још једном позива надлежне да хитно покрену поступак утврђивања одговорности свих који су својим нечињењем омогућили да се ова вредна опрема не користи и претвори у „старо гвожђе“.

Синдикат полиције Слога