🔹 Почетак – оцена која је покренула лавину

Још 24. марта 2020. године, инспекторка С. Р., запослена у Сектору за ванредне ситуације, преко Синдиката полиције Слога поднела је захтев за преиспитивање своје годишње оцене рада за 2019. годину. Њен пуномоћник у том тренутку био је Драган Жебељан, потпредседник Синдиката.

Оцена „добар (3)” додељена јој је након што је указала на незаконито поступање својих надређених. Уместо аргумената, уследила је освета. Комисија је оценила „рад“, али је, чини се, судила о карактеру запослене а не о њеном радном учинку.

🔹 Систем без одговора – ћутање као оружје

Министарство није реаговало месецима. Када је синдикат поднео жалбу због ћутања органа, Сектор за ванредне ситуације тада на челу са Бобаном Стевановићем хитно је „припремио“ решење — и то ретроактивно.
Закон? Формалност. Правда? Сметња.

Уместо да се поступак спроведе по Уредби из 2017. године, која је важила током 2019, надлежни су применили нову Уредбу из 2020. године — пропис који у време оцењивања  није ни постојао.
Тако је започела серија правних апсурда коју ће суд касније раскринкати.

🔹 Од комисије до комедије

Комисија која је требало да преиспита оцену заседала је 2. септембра 2020. године.
Присутни су били оценивач Весна Пајић, контролор Весна Галовић, записничар и – ништа више.
Записник није постојао. 

У том тада непостојећем документу крије се суштина неправде, били су става:
„Запослена не поштује руководиоца, вређа и недолично се понаша…“

Таква констатација је груба повреда презумпције невиности, јер против колегинице није постојала неи једна дисциплинска пресуда.
Али комисија је то ипак прихватила као аргумент — и све потписала.

🔹 Слепило у другом степену

Када је предмет стигао до Жалбене комисије Владе Србије, уместо контроле добијена је копија претходног става.
Комисија је 22. октобра 2021. године једноставно потврдила решење МУП-а, без иједног осврта на жалбу, на наводе из жалбе. Колегиница је била осуђена без утврђене кривице.
Чланови су се позвали на обе уредбе — и ону из 2017. и ону из 2020. — вероватно у нади да ће нека „погодити“.

🔹 Адвокат Љиља Крстић пристиже у помоћ синдикату

Када је постало јасно да ће МУП наставити по старом, Синдикат је предмет поверио адвокату Љиљи Крстић, редовном сараднику Синдиката полиције Слога.
Она је поднела тужбу Управном суду, детаљно доказавши све неправилности: ретроактивну примену прописа, непостојање записника, непостојање доказа и произвољно оцењивање.

🔹 Суд: све што је синдикат говорио – било је тачно

Управни суд у Београду је 26. септембра 2025. године донео пресуду којом је
усвојио тужбу, поништио решење Жалбене комисије и наложио поновно одлучивање.

• Незаконита ретроактивна примена Уредбе из 2020.
• Непостојање записника и доказа.
• Повреда презумпције невиности.
• Неосновано и противуречно образложење.

Суд је наложио и исплату трошкова поступка у износу од 28.870 динара, са законском затезном каматом.
Све што је Синдикат полиције Слога указивао од почетка – суд је потврдио као истину.

🔹 Цена бахатости: МУП плаћа, правда чека

Ако се поступак буде поново водио, трошкови ће се додатно повећати —
процењује се да ће укупни износ за МУП премашити 100.000 динара, не рачунајући нови рад адвоката и судске таксе.

Овај износ је последица одлука које су тада доносили Бобан Стевановић, Лука Чаушић и Веселин Лекић — људи који су по функцији морали да познају закон, или бар правници који их опсужују али су се понашали као да су изнад њега.
Њихово незнање или инат постали су рачун који сада плаћа држава – и грађани Србије.

🔹 Људска страна неправде

С. Р. је након свих притисака и поступака озбиљно нарушила здравље.
Месецима је била на боловању, исцрпљена и физички и психички.
У истом периоду 2019. године против ње је покренут и дисциплински поступак, али ни у њему МУП није успео да докаже кривицу.

Систем није нашао доказе, али је по запсолену оставио здравствене последице.

🔹 Истина коју више нико не може сакрити

Ова пресуда је више од појединачне победе — то је званична потврда да је
Синдикат полиције Слога био у праву.
Суд је утврдио све оно што су синдикат и адвокат годинама понављали:
закон се крши, процедура не постоји, а правда се одлаже док запослени не клоне и одустане.

„Када се закон примењује по мери функције, а не по мери правде, држава постаје инструмент неправде.
А када правда победи – тада више није питање ко је у праву, већ колико је неправда коштала.“

🔹 Став Синдиката

Синдикат полиције Слога годинама доказује како се неправда прикрива лажима и папиром.
И овај пут позивамо министра и руководство МУП-а да коначно преиспитају рад појединаца који годинама доносе незаконита решења и изазивају финансијску штету Министарству,
а запослене доводе у здравствене и животне проблеме.

Свима је већ одавно јасно да министри у МУП-у долазе и одлазе као сезонски управитељи једног истог, трулог система управљања и вредновања. Њихов домет се своди на пуко преживљавање буџетске године, без и најмање визије или храбрости да се ухвате у коштац са стварним проблемима. Систем је одавно труо и паралисан. Руководиоци су од својих организационих јединица направили личне феуде из средњег века, где су радници сведени на ниво кметова и слугу. Свака реч о законитости и одговорности за њих је бласфемија. Раде како хоће, често против закона, наносе финансијску штету Министарству и држави, а да притом нико никада не покреће дисциплински поступак.