Увођење америчких санкција Нафтној индустрији Србије, заустављање рафинерије у Панчеву и ризик блокаде пословања ставили су Србију у ситуацију озбиљне енергетске нестабилности.
За Министарство унутрашњих послова ова криза показује нешто далеко дубље: системску последицу година нестручних одлука и уништавања сопствених ресурса.
У време министра Братислава Гашића угашене су последње бензинске пумпе у МУП
Ова чињеница је кључна:
- угашене су интерне бензинске пумпе у полицијским управама,
- затворена је и пумпа у Кнеза Милоша, у самом дворишту бившег седишта МУП-а,
- из систематизације су избрисана радна места „оператера на пумпи“,
- радници су премештани, слани у пензију или остали без својих послова,
- цистерне и резерве горива запуштене,
- инфраструктура која је постојала деценијама – нестала је или је запуштена.
Реформа која се представљала као „рационализација“ сада показује своју праву цену.
Данас МУП нема своје пумпе, нема своје резерве, нема логистику – и зависи искључиво од НИС-а
Ова зависност погађа све структуре МУП-а:
- полицијске патроле,
- интервентне јединице,
- Жандармерију,
- Ватрогасно-спасилачке јединице,
- Хеликоптерску јединицу МУП-а,
- специјалистичке екипе,
- службе Сектор за ванредне ситуације,
- криминалистичке увиђајне тимове,
- логистику и др.
Све ове службе зависе од горива, а гориво се данас точи искључиво на НИС пумпама.
А НИС је сада у следећој ситуацији:
- под америчким санкцијама,
- са заустављеном рафинеријом,
- под ризиком финансијске блокаде,
- у могућности да пумпе буду затворене,
- са реалним ризиком да радници ступе у штрајк.
Ако НИС стане — да ли
стају све службе МУП-а?
Стратешка грешка: „Нафтна индустрија Србије“ није била српска
Додатни стратешки проблем је чињеница која се годинама скривала иза назива фирме:
Нафтна Индустрија Србије није била национална компанија.
НИС је већински у руском власништву, а Србија је имала мањински удео.
То је била погрешна политичка одлука са катастрофалним последицама:
- држава није имала контролу над сопственим енергетским системом,
- кључна инфраструктура била је у рукама стране фирме,
- сада, под санкцијама, снабдевање земље је угрожено,
- а национални интереси ослабљени.
Страна фирма – ма која то била – не може бити гарант националне енергетске стабилности.
Ни назив „Србије“ у имену НИС то не мења.
Ако НИС затвори пумпе или радници ступе у штрајк – последице су системске
Ефекти су предвидљиви и озбиљни:
- патроле остају без горива,
- интервенције касне,
- ватрогасци-спасиоци не могу да реагују,
- жандармерија губи мобилност,
- хеликоптери немају приступ сигурним резервама керозина,
- рурални делови земље остају без полицијског присуства,
- Сектор за ванредне ситуације је паралисан,
- Логистика је паралисана.
Ово није више питање МУП-а — ово је питање националне безбедности.
Суштински проблем: држава нема јединствену политику – сваки министар прави своје „мини реформе“
Ово је кључни проблем који се мора изговорити:
- нема државне стратегије,
- нема дугорочних планова,
- нема континуитета,
- сваки министар у МУП-у уводи своје експерименталне реформе,
- све траје колико и његов мандат,
- систем се стално руши и изнова саставља,
- а цену тих грешака плаћају грађани и порески обвезници.
Резултат: држава нема стабилан безбедносни систем.
Хоће ли МУП опет зависити од приватних пумпи — и ко ће то платити ако је каса празна?
Ако НИС стане, МУП ће морати да сипа гориво:
- на приватним станицама,
- по тржишним, увећаним ценама,
- без икакве гаранције количина,
- уз огроман удар на буџет.
А буџет МУП-а је већ у дефициту.
То значи да ће терет поново пасти на пореске обвезнике.
Став Синдиката полиције Слога
Синдикат предлаже:
- Хитну процену ризика снабдевања за све службе МУП-а.
- План снабдевања у случају затварања НИС пумпи или штрајка радника.
- Покретање обнове интерних полицијских пумпи.
- Формирање новог државног система дистрибуције горива унутар МУП-а.
- Проверу одговорности за погрешне стратешке одлуке донете у време претходних мандата министара.
Ваш коментар или питање можете доставити путем контакт форме: