Кад легитимишеш – крив си, кад не легитимишеш – опет крив си
Последњи случајеви дисциплинских поступака у Београду и Новом Саду показују дубоку кризу у систему унутрашњих послова.
Уместо да полиција буде професионалан орган који своја овлашћења примењује искључиво у складу са законом, по личној процени и без политичког притиска, све чешће се дешава да се полицајци кроз формале поступке дисциплинују и кажњавају не због повреде закона, већ зато што се њихово поступање није уклопило у дневнополитичке интересе или у медијски наратив који одговара странкама на власти.
Како је могуће да је исто поступање и кад га има и кад га нема – дисциплинска повреда?
У Новом Саду се, уочи и током студентских протеста, од полиције недвосмислено очекивало да врши појачано и масовно
легитимисање, посебно студената и грађана који долазе из Београда. Иако закон јасно прописује да је провера идентитета допуштена
само када постоји ваљан разлог, наредбе су ишле у смеру да се легитимише што више грађана, самоницијативно без сагласности руководиоца, без основа, без правне логике.
Управо зато су новосадски полицајци дисциплински процесуирани: не зато што су лоше поступали,
већ зато што нису желели да крше закон и да бесмислено легитимишу грађане по нечијем политичком налогу.
Један од њих је кажњен писаном опоменом због „недовољног броја провера идентитета“,
иако ниједан пропис не познаје обавезу „квоте“ легитимисања. Сем да је то била препорука начелника ПУ.
Паралелно с тим, у Земуну – супротна логика. Тамошња полицајка, која је поступила у складу са својом проценом и овлашћењем,
али у контексту догађаја који су медији блиски власти искористили за напад на учеснике протеста, бива изложена дисциплинском поступку. Медији наводе и да је суспендована са посла.
Њен реални „преступ“ није у томе што је прекршила закон, већ у томе што је легитимисала особу која је била наклоњена другој политичкој опцији и која је негодовала због протеста.
Случај је експресно дигнут на политички ниво, полицајка провучена кроз медије а у саопштењу МУП-а посебно се наглашава наводно лоше здравствено стање те жене која је била предмет легитимисања. – Иако полицајац на терену није лекар и не може да поставља дијагнозе на основу одокативне процене, дали је неко здрав или не.
Ако је та иста особа у стању да путује, прилази окупљенима, води политичке расправе и виче на грађане,
онда је очигледно способна и да се легитимише – или да прекршајно одговара ако ремети јавни ред и мир.
Порука полицајцима: закон важи само кад треба да вас казнимо
Кад полицајац види да се колеге кажњавају јер нису легитимисали никога – иако нису имали основа,
а други кажњавају јер су легитимисали особу која је дала повод и основ је постојао,
онда је порука јасна:
„Не ради оно што је законски, по личној процени, већ оно што је политички пожељно и што се очекује од тебе, уз одобрење руководиоца.“
То је најопаснија и најпогубнија порука која се може послати полицијским службеницима.
То је уништавање професионализма, гашење личне одговорности и стварање апарата који не ради по закону и правилима струке,
већ по дневним медијско-политичким потребама.
Полицајци се гурају у зачарани круг у коме никада не могу бити у праву:
- ако примене овлашћење – криви су,
- ако не примене – опет су криви,
- ако поступају по закону – казниће их незадовољни политичари,
- ако поступају по налогу политичара – казниће их јавност или медији.
У таквом систему не постоји ни правна извесност, ни заштита, ни професионални интегритет.
Постоји само страх и притисак.
Уместо закона – таблоиди кроје полицијски рад
Случај полицијске службенице из Земуна је најбољи пример како дневнополитички таблоиди могу преко ноћи да одреде ко је „кривац“,
а потом се цело руководство МУП-а – уместо да штити своје људе – ставља у функцију медијског спина у циљу дневне политике.
Саопштење МУП-а није професионално, није објективно и не штити ни интерес службе, ни закон, ни полицајца.
Земун полицајкаУместо да МУП наведе:
„Полицајци поступају по закону, а не по медијским притисцима“,
МУП шаље поруку:
„Ако те режимски медији нападу – ми ћемо да ти окренемо леђа.“
То је порука која урушава службу изнутра, слаби морал и ствара незадовољство на раду.
Полиција мора да ради по закону – и само по закону
Закон о полицији јасно прописују када се провера идентитета може обавити.
То није ствар „квоте“, „наредбе“, „политичког интереса“, нити медијског утицаја.
Узнемиравајућа је чињеница да су у Новом Саду полицајци дисциплински процесуирани само зато што
нису желели да крше закон.
У Земуну — полицајка је дисциплински процесуирана јер је поступала по личној процени и законском овлашћењу,
али је погодила „погрешног“ грађанина, политички заштићеног влашћу и медијима.
Оваква пракса угрожава не само полицајце — већ и грађане, њихова права, и саму државу.
Земља у којој полиција ради по дневној политици, а не по закону – није правна држава.
Захтевамо:
- Прекид злоупотребе дисциплинских поступака у политичке сврхе.
- Јасно раздвајање закона од политике: овлашћења се не смеју примењивати ради „слике за медије“.
- Заштиту полицајаца који поступају у складу са законом, чак и када то није политички пожељно.
- Хитан престанак праксе у којој таблоиди фактички одређују ко у полицији треба бити кажњен а ко ослобођен.
На удару није само полиција – на удару је правна држава
Оба случаја – новосадски и земунски – показују исту ствар:
полиција је претворена у инструмент политичке контроле, а њени припадници су колатерална штета.
Када се полицајци кажњавају и кад раде и кад не раде,
када МУП реагује на таблоиде уместо на струку и закон,
и када се грађани легитимишу или не легитимишу по политичком укусу,
то није проблем полиције, већ проблем државе.
Полиција мора да штити грађане и закон.
А држава мора да штити полицију од политике.
Све друго води у хаос — и то више нико не може да сакрије.
Ваш кометар на чланак: