Недавни јавни наступ министра унутрашњих послова на једном интернет подкасту отворио је питања која се у Министарству унутрашњих послова годинама прећуткују, релативизују или држе ван домашаја запослених и синдиката. Министар је, између осталог, том приликом говорио о свом статусу у МУП-у, о чину који носи и о овлашћењима која има, што је изазвало бројне реакције и недоумице у стручној и широј јавности.
Шта министар каже да је он у МУП-у?
У истом наступу, министар је јасно дефинисао како сам види своју улогу у систему. Он је нагласио да није оперативни руководилац полиције и да нема извршна овлашћења у погледу конкретног поступања полицијских службеника. Да је он у МУП, заправо заштитно лице.
„Министар унутрашњих послова, по законима који су донети, практично нема никаква извршна овлашћења што се тиче поступања полиције. То није као нека ранија времена. Ја немам амбицију да управљам полицијом“, изјавио је министар Дачић.
Према његовим речима, његова улога се своди на политичку и координациону функцију, као и на давање оцена и квалификација на основу информација које добија од полиције.
„Ја, на основу информација које добијам од полиције, могу да дам одређене изјаве, оцене или квалификације“, рекао је.
Истовремено, министар је потврдио да има службену значку, статус овлашћеног службеног лица и полицијски чин Пуковника полиције.
„Имам значку. Министар је овлашћено службено лице због информација које има и због система у којем се налази. Имам чак и чин, али га не користим“, изјавио је, прецизирајући да је у чину пуковника полиције.
Шта у ствари значи бити овлашћено службено лице?
Статус овлашћеног службеног лица (ОСЛ) у Закону о полицији није протоколарна нити симболичка категорија. Он није везан за „информације“ како наводи Дачић, нити за „позицију у систему“, већ представља правни основ за примену полицијских овлашћења.
Бити ОСЛ значи имати право и дужност да се, у складу са законом, примењују полицијска овлашћења, укључујући употребу физичке снаге, средстава принуде, ношење и употребу службеног оружја, ограничавање слободе кретања и привремено лишење слободе.
Закон о полицији не познаје категорију „овлашћеног службеног лица које не користи овлашћења“. Такав статус не постоји као формалност – он постоји искључиво због могућности примене средстава принуде употребе физичке снаге или ватреног оружја.
Контрадикције у пракси МУП-а
Пракса унутар МУП-а додатно усложњава ово питање. Значајан број руководилаца који не обављају полицијске послове у оперативном смислу има статус ОСЛ, иако по опису радног места никада неће, нити могу, доћи у ситуацију да примене полицијска овлашћења. Истовремено, њихови непосредни подређени – извршиоци који раде исте послове у оквиру орг. јединице– у пракси тај статус немају.
Познато је да извршиоци у Кабинету министра немају статус ОСЛ. Међутим, јавности нису доступни подаци о статусу државних секретара, шефа кабинета, саветника или начелника одељења или служби у Кабинету министра. Разлог за то лежи и у чињеници да Министарство унутрашњих послова од запослених и синдиката скрива Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.
Да министар сам није јавно говорио о свом чину и статусу, јавност не би ни знала како је његово радно место министра систематизовано као полициско у статусу ОСЛ.
Пуковник – а зашто не генерал?
Посебно питање које се логично намеће јесте – зашто баш чин пуковника? Ако је чин, како министар каже, формалност и нешто што „не користи“, зашто онда није у неком другом чину? Ако је реч о симболици, зашто не генералски чин, који би бар симболички одговарао позицији политичке моћи и хијерархији у систему?
Овако остаје утисак да се чин додељује да би се нешто имало, а не зато што је стварно потребан или функционалан.
Политичка партија и Закон о полицији
Закон о полицији је јасан у једном кључном делу: полицијски службеници – овлашћена службена лица не могу бити чланови политичких партија. То правило постоји ради очувања политичке неутралности полиције и поверења грађана у њен рад.
У овом случају, министар унутрашњих послова је истовремено:
– овлашћено службено лице,
– носилац полицијског чина Пуковник полиције,
– председник политичке партије.
Оваква комбинација не постоји у Закону о полицији. Она постоји искључиво као последица систематизације радних места која је могла бити измењена у време сва три мандата Дачића , али није. Питање је зашто и шта ће министру чин и статус ОСЛ. Због читања извештаја свакако не. Нити ће министар да примењује овлашћења попут физичке снаге или употребе ватреног оружја. А неће ни да легитимише или приводи…
Став синдиката
Драган Жебељан, заменик председника Синдиката полиције, сматра да је овакво стање недопустиво и штетно по правни поредак, институционалну логику и саму службу.
„Министар је имао пуно право и могућност да приликом измене Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места изузме себе из статуса овлашћеног службеног лица и из система полицијских чинова. То није учинио, из разлога познатих само њему. Зато је данас легитимно питање како неко може истовремено бити пуковник, овлашћено службено лице, члан и председник једне политичке партије“, истиче Жебељан.
Према његовим речима, оваква ситуација представља класичан сукоб интереса. „То је исто као када би неки синдикални представник пожелео да буде на руководећој функцији у МУП-у и да истовремено буде активан синдикални функционер, односно да у исто време представља и послодавца и запослене. То једноставно не иде“, наводи Жебељан.
Он додаје да је посебно проблематично то што у пракси постоје случајеви у којима су поједини представници синдиката постали део руководеће структуре у МУП-у, што им је, како тврди, управо министар Дачић омогућио. „Као што код себе не види проблем да буде истовремено полицијски службеник, пуковник полиције, овлашћено службено лице и председник политичке партије, тако се и у другим случајевима релативизује јасна подела улога и одговорности, посебно у неким синдикатима“, истиче он.
Последица овакве праксе, према оцени синдиката, јесте потпуно обесмишљавање правила о политичкој неутралности полиције. „Испада да само обичан полицајац не сме да буде члан политичке партије, док високи руководиоци, носиоци чинова и функција – смеју. То је политизација и селективна примена права“, упозорава Жебељан.
Као лични пример, он наводи и сопствено искуство: „Као младић са 22 године био сам члан једне једине партије – Социјалистичке партије Србије. Међутим, оног тренутка када сам се запослио у МУП-у, моје чланство је замрзнуто. То је било природно и логично. Социјалистичка партија и синдикати се декларативно боре за социјалну правду и та борба може бити компатибилна по вредностима, али не и по формалним улогама.“
Жебељан додаје да се не одриче свог некадашњег политичког ангажмана и да је на њега, напротив, поносан.
„Са 22 године био сам политички активан и дао сам свој допринос Социјалистичкој партији Србије све до краја 2000. године када сам се запослио у МУП. У том периоду сам много тога научио – о организацији, борби за радничка и социјална права, о одговорности према људима. Та знања и искуства и данас примењујем у синдикалном деловању“, истиче он.
Према његовим речима, природно је што између социјалистичких идеја и синдикалног деловања постоји вредносна блискост. „Носимо сличне боје, црвену, и овај синдикат носи скраћеницу СПС. Али то ни у једном тренутку не значи политичку лојалност, нити ћутање“, наглашава Жебељан.
Напротив, управо због тог искуства и идеолошког наслеђа, сматра да има више права него други да критикује СПС и њеног председника. „Од СПС и од Ивице Дачића тражим више него од других – пре свега поштовање закона и фер однос према запосленима, нарочито према онима са најнижим примањима у МУП-у. Социјална правда не сме бити празна парола ради придобијања политичких гласова. Са Овим синдикатом он и не мора да сарађује, има лојалне које је купио ситним привилегијама и функцијама… “
Жебељан поручује да, ако се министар и лидер СПС-а не заложи за те људе, тешко да ће то учинити било ко други у извршној власти. „Осим ако СПС и њено руководство нису скренули са сопственог пута и програма због којег су некада добијали поверење радника и запослених.“
Без обзира на то, наглашава Жебељан, Синдикат полиције нема намеру да ћути. „Овај синдикат ће критиковати све оно што није добро у МУП-у и под влашћу СПС, као и политику игнорисања синдиката коју заступа или предводи Ивица Дачић. Правила морају да важе за све – или не важе ни за кога.“
Али да се вратимо на тему министра и пуковника полиције, Синдикат не спори политичку улогу министра, али га охрабрује да исправи ову системску нелогичност.
Дакле, да резимирамо: министар Ивица Дачић није државни службеник, већ политички функционер који руководи државним службеницима. Сходно томе, он не може имати статус полицијског службеника, па самим тим не може имати ни полицијски чин, укључујући и чин пуковника полиције.
Из тога произлази јасан и недвосмислен закључак: или ће министар обављати политичку функцију, без икаквог полицијског статуса, или ће имати статус полицијског службеника, али без могућности обављања политичке функције.
Истовремено постојање политичке функције и полицијског статуса, према важећем Закону о полицији није правно дозвољено. Сем у држави која није правна држава!
Гостовање министра Ивице Дачића можете погледати овде:
Ваш коментар на чланак: