Београд, 03.08.2017. – О накнади за исхрану у току рада и регресу за коришћење годишњег одмора у Министарству унутрашњих полова пуно тога је речено и написано. Став послодавца по тој теми је познат као и одговор: “Регрес и топли оброк за сваког запосленог је урачунат у плату”. Неки синдикати позивали су и мотивисали запослене да туже, други су прихватили став послодавца.
Синдикат полиције Слога нема слободу да својим члановима и симпатизерима нуди обећање да ће утужењем послодавца успети на суду, посебно имајући у виду каква је судска пракса и као се стиже до правде. Уместо утужења, проблем сагледавамо у корену а то је у овом случају решење о висини укупног коефицијента плате. Таква решења треба нападати као незаконита и подносити жалбе.
Проучавајући решења евидентно је да је поред Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у МУП, основ за доношење решења о укупном коефицијенту плате Правилник о платама запослених у Министарству унутрашњих послова СТ 01 стр. пов. 6рој: 3330/12-4 од 03.4.2012. године, стр. пов. 01 6рој: 215/14-26 од 27.06.2014. године и стр. пов. 01 6рој: 1205/15-6 од 14.04.2015. године, стр. пов. 01 6рој: 11369/15-11 од 29.11.2015. године и стр. пов. 01 6рој 3042/16-6 од 05.04.2016.године, којег послодавац штити ознаком тајности „Строго поверљиво“.
Одлучују о правима а Правилник поверљив?
Увидом на веб сајт Министарства, ови правилници нису јавно доступни те запослени немају могућност, да провере тачност издатог решења у односу на висину сваког коефицијента посебно, на тај начин задире се у основна људска права која су загарантована и Уставом Србије.
Дакле, ако документ није јаван, евентуални жалиоци или правни заступници запослених не могу да приступе Правилнику с обзиром да не подесују сертификат за приступ тајним подацима степена тајности „Строго поверљиво“. Такође, они нису у могућности да утврде да ли је висина коефицијента плате правилно утврђена од стране надлежног лица који доноси решење.
Ништа мање значајно није ни чињеница да обрађивачи решења (колегинице и колеге који обрађују предмет и сачињавају решење у Сектору за људске ресурсе) као ни потписник решења, према информацијама којима располаже синикат, не поседује сертификате за приступ тајним подацима.
У складу са Законом о тајности података и Уредбом о садржини, облику и начину достављања сертификата за приступ тајним документима, нису испуњени услови да обрађивачи предмета, као ни потписник решења самостални полицијски инспектор Ивана Хиршл, приступе Правилнику о платама запослених у Министарству унутрашњих послова с обзиром да им Владина Канцеларија Савета за националну безбедност и заштиту тајних података сходно прописима није издала сертификате за приступ подацима степена тајности „СТРОГО ПОВЕРЉИВО“.
Како обрађивачи предмета али и потписник решења не поседују безбедносне сертификате да би приступили предметном правилнику (недвосмислено јасно је да су приступали с обзиром да су обрађивали и потисали решење) исти је донет на незаконит начин од стране лица која су прекршила одредбе Закона о тајности података. То недвосмислено указује на то да су поједина лица која су обрађивала предмет и донела решење, приступала документу који носи ознаку тајности, што је у супротности са законом, односно приступ правилнику о платама био је неовлашћен.
Закон о тајности података (“Сл. гласник РС”, бр. 104/2009) (ЗТП) примењује од 2009. Године у њему је прописан начин руковања, чувања, поступања и приступ документима који носе ознаку тајности. За неовлашћено саопштавање, или чињење доступним података или документа који носи ознаку тајности прописана је чак и казна за кривично дело по члан 98. ЗТП.
У решењу се не види регрес и топли оброк
Евидентно је да су решењем појединачно обухваћени кефицијенти: 1.платног разреда; 2.одговорности и сложености; 3.чин/звање; 4.бенефиције; 5.нередовности у раду што све укупно представља укупни коефицијент плате.
Међутим, нигде у решењу се не може видети висина основне плате, односно основица која се множи са коефицијентом.
Чланом 118. Закона о раду прописано је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду и то исхрану у току рада, ако ако послодавац ово право није обезбедио на други начин, такође као и за регрес за коришћење годишњег одмора.
Анексом Посебног колективног уговора за полицијске службенике бр. 01-1209/15-31 од 17.07.2015.године, тачније чланом 1. прописано је:
„На сва права и обавезе полицијских службеника када је то за њих повољније примењиваће се одредбе Посебног колективног уговора за државне органе (,,Службени гласник РС“, број 25/15)“.
Посебним колективним уговором за државне органе “Сл. гласник РС”, број 25/2015 и анексом 50/2015., чланом 29. прописано је:
„Основна плата запосленог се одређује множењем коефицијента са основицом за обрачун и исплату плате, при чему су у коефицијенту, у складу са законом којим се уређује начин утврђивања плата државних службеника и намештеника, садржане и накнаде трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора.“
Из издатих решења се не може видети колика је основна плата запосленог, односно основни коефицијент без накнаде трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. Нејасно је у ком коефицијенту (од укупно пет који су приказани у решењу) је садржана информација о садржини накнаде трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора.
Зар пред законим нисмо сви једнаки?
Тако одређене категорије запослених у Министарству унутрашњих послова, којима су издата решења о коефицијенту (ако би прихватили образложење послодавца с почетка приче, да је топли оброк садржан у плати) оставрују дупло право на исхрану, када им послодавац обезбеђује исхрану за редован рад у месту рада (не рачунајући рад на терену).
У ту категорију спадају припадници Специјалне антитерористичке јединице, Хеликоптерске јединице, Жандармерије, Јединица за обезбеђење, Интервентне јединице 92 Београд, поједини припадници Полицијске бригаде Београд и др. који у току редовног рада на својим радним местима (не рачунајући рад на терену и прековремени рад), којима послодавац гратис обезбеђуј оброк за редован рад на послу у ресторанима.
То практично значи да кроз основну плату (која није приказана у решењу) односно основни коефицијент, послодавац чини дискриминацију јер тако ствара повлашћене категорије запосленика којима обезбеђује право на дупли оброк у току рада. Један који има се исплаћује кроз плату – који се не види у решењу и други који директно конзумирају у току редовног рада (не рачунајући терен) у ресторанима МУП.
Дакле, ако је за запослене непознаница (информација не постоји у решењу) шта је основна плата која се према ПКУ одређује множењем коефицијента са основицом, те би у решењу требала да се садржи и накнаде трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора, питање је колики је заправо износ исхране и регреса а колики је износ основне плате, односно основног коефицијента, који би морао да као такав буде издвојен у решењу, образложен и недвосмислено јасан.
Очито је да у решењима има непознанице, нелогичности или да постоје незаконитости у вези издавања решења, те смо мишљења да сваки запослени по пријему решења о коефицијенту плате, треба да искористи правни лек и уложи жалбу другостепеном органу, Жалбеној комисији Владе.
Уколико се потврди сумња да су решења незаконита, односно да не садрже све потребне информације као што је горе набројано, то се евентуално може искористити на суду код евентуалних утужења за неисплаћен регрес или оброк.
С тим у вези, свако ко је оштећен и коме није прошао рок подношења жалбе који не може бити већи од 30 дана, треба да улажи жалбу на решење.
Синдикат полиције Слога