И док свет обележава Међународни дан свести о минама и помоћи у противминском деловању, у Србији се сусрећемо са изазовима који истичу недовољну пажњу и ресурсе у борби против овог опасног наслеђа рата.

Противминска делатност у Србији

У Србији се против мина и експлозивних остатака рата (ЕОР) и  неексплодираних убојних средства (НУС) бави неколико државних органа и то:

• Министарство унутрашњих послова – Сектор за ванредне ситуације;
• Центар за разминирање  и
• Војска Србије

У Министарству унутрашњих послова надлежна оперативна јединица која се између осталог бави и противминском делатношћу налази се у Сектору за ванредне ситуације под назовом Одељење за заштиту од експлозивних остатака рата (ЕОР) која је подељена на два одсека и то су:

• Одсек за оперативне послове и
• Одсек за пројектовање, контролу и извиђање ЕОР

По унутрашњем уређењу и систематизацији радних места Одељење за заштиту од експлозивних остатака рата (ЕОР) обавља послове организације и спровођења заштите од ЕОР. Издаје овлашћење правним лицима за обављање одређених послова заштите од ЕОР. Врши контролу рада правних лица која су добила овлашћење за обављање одређених послова заштите од ЕОР и контролу реализације пројеката заштите од НУС који се реализују на територији Србије.

Запослени из оба одсека обављају оперативне и теренске послове који се односе на заштиту становништва од експлозивних остатака рата.

Дакле у Србији је Одељење за заштиту од експлозивних остатака рата прва линија одбране становништва од заосталих неексплодираних убојних средстава која потичу из ратова. Ситуација у овом одељењу је далеко од задовољавајући.

Само десетак људи који се баве овим виталним послом, док је нова систематизација довела до укидања више радних места. Осим тога, запослени су недовољно плаћени за ризике којима су изложени, а законска регулатива, подзаконски акти и инфраструктура су далеко од задовољавајућих професионалних стандарда.

Србија се суочава и са дефицитом адекватних прописа који би у потпуности регулисали област минског загађења.

Оперативној јединици недостаје адекватно место за боравак и рад, као и неопходни магацини за чување експлозива и опреме. Запослени немају на располагању основна средства за рад, па су приморани да их сами набављају. Возила која се користе за транспорт експлозивних средстава нису у адекватном стању, што додатно ограничава функционалност и безбедност.

Осим материјалних изазова и недостатка свега и свачега, запослени су лишени заштите на раду и задовољавајуће и функционалне униформе. Чак ни лично наоружање -пиштољи  још увек нису купљени што додатно повећава незадовољство, што утиче на опасност и безбедност на послу. Осигурање од повреда на раду за ову категорију запослених је неодговарајуће и представља пре увреду уместо сигурности.

Укупно, стиче се утисак да постоји неодговорно понашање и небрига према људима који свакодневно ризикују своје животе у борби против минске опасности.

Насупрот Србији, Хрватска је пример земље која је посветила много више пажње заштити од минског загађења. Хрватска има посебан Закон о заштити од минског загађења који детаљно регулише све аспекте ове области, укључујући процедуре уклањања минских поља, обучавање зарад предупређења инцидената, као и механизме за помоћ жртвама који се баве овим послом.