Нормирање рада није идеја Дирекције полиције

Београд, 09.02.2024. – На предлог синдиката у Палати Србија (СИВ1) у просторијама  Дирекције полиције одржан је радни састанак са Шефом бироа директора полиције, пуковником Драганом Поповићем и његовим сарадницима. Делегацију Синдиката полиције Слога чинили су Драган Жебељан заменик председника синдиката и Ђурђевић Игор председник синдикалне подружнице Гроцка.

2024-01-25 Дирекцији - нормирање рада

Састанак је сазван на иницијативу Синдиката полиције Слога због прилива информација са терена од стране чланства да  поједини начелници ПУ нормирају рад полицијеких службеника, увођењем дневне норме.

Према сазнањима, поједини начелници подручних полицијских управа су налагали  нормирање дневног рада сваког појединца у полицијским станицама, односно по полицијским испоставама.  Конкретно у погледу потреба повећања броја вршења провере идентитета лица и контроле возила са акцентом на “постизање одређеног броја”, позивајући се при томе на инструкције запримљене дана 13.12.2023.год. на састанку одржаном у Дирекцији полиције.

Како из наведеног произилази – акценат би у том смислу био усмерен на обавезу постизања квантитативног резултата сваког појединца, што би се у крајњем одразило и на смањење општег квалитета рада полиције на терену – на шта је делегација синдиката указала на почетку самог састанка.

Из дирекције полиције добили смо објашњење у коме се наводи да је одржан састанак са начелницима полицијских управа где је истима указано на извршену анализу по новим методологијама. Тако је мапирањем одређених простора, где је у појединим подручијима установљен пораст извршења одређених кривичних дела, а да је на тим подручијима истовремено евидентирано и смањење присуства полиције тј. смањење вршења контрола лица и возила у односу на друга подручија обухваћена анализом.

Делегација синдиката имала је прилику да види табеларни приказ мапираних подручија, са подацима полицијских управа односно полицијских станица и испостава (подаци познати члановима делегације – исти се неће наводити). Тако је евидентно да се у одређеним испоставама (ради се углавном о подручију мањих ПУ) са највећим бројем извршења кривичних дела у односу на сличне испоставе у погледу територијалне покривености, заправо прати тенденција пада евидентирања вршења контроле лица и возила, а при томе је истовремено евидентан укупан пораст активности полицијских службеника, или повећање кривичних дела.

Неспорно је да су полицијски службеници имали резултате рада од интервенција па до решавања свакодневних задатака, али изостаје приказ извршених провера идентитета лица и извршених контрола возила.

Колеге из Дирекције полиције указали су да намере Дирекције полиције нису усмерене на покушај дневног “нормирања рада” кроз “обавезан број” већ да се ради о различитом схватању руководиоца као ће организовати рад полицајаца на терену. Руководиоцима је дато на вољу како ће, када и где наложити евентуалну појачану контролу све са циљем повећања безбедности грађана, и то се не може прописати дневним нормама за сваког полицајца.

Заједнички је закључак да није нормално нити схватљиво да је у појединим организационим јединицама број легитимисаних лица на месечном нивоу буде мањи од броја полицајаца распоређених у тој организационој јединици.

У даљем току састанка, чланови делегације синдиката су указали на податке којима располажу а који осликавају одређене проблеме код запослених и то навођењем упоредног примера начина организовања рада из више засебних полицијских испостава, различитих полицијских управа, на релацији дежурна служба – патрола полиције на терену.  Указано је на примере где сав терет подношења писмена која произилазе и из извршених провера идентитета лица и вршења контроле возила и унос тих података на екектронски систем, заправо пада на саме чланове патроле након повратка са терена. Тако произилази – што више рада на терену, више ће канцеларијског посла бити да се све евидентира – што се у крајњем одражава и на повећање одсутности са терена. Таква патрола би већи део времена морала да проведе у просторијама ПИ бавећи се канцеларијским пословима. Повећање администрације смањује оперативност полиције.

При томе је такође указано и на позитивније примере где тај/такав посао, у вези са уношењем података на електронски систем, заправо предузима дежурна служба како би се постигло растерећење патроле полиције и њихова дужа присутност на терену и у крајњем и могућавање квалитетнијег и посвећенијег приступа обављању примарних задатака.

С друге стране, постоје и примери да су запослени у дежурној служби, посебно по већим градовима, нпр. Панчево преоптерећене због мањка људства а повећања “папирологије”.

Истакнуто је и да су руководиоци попут командира из полицијских испостава оптерећени недостатком људства за постизање свих задатака и активности.

У пракси се дешава да руководиоци  прибегавају методама да искључиво млађе (тек придошле у служби) полицијске службенике ангажују на пословима који се тичу актуелне потребе “покривања школа”, како би старије и искусније колеге могле да се базирају на рад у патроли – што ће за последицу у надолазећем периоду имати пад интересовања за посао и демотивисаност млађих колега да раде прави полицијски посао.

Посебно је истакнута чињеница да се полицијски службеници који врше обезбеђење школа значајно демотивисани за тај посао јер не виде поенту и сврху свог рада и бескорисно седење у смени. Осећај незадовољства кулминира када се полицајци осећају да раде посао чувара, портире и обезбеђења док не могу да врше прави полицијски посао. С тим у вези поставља се и питање да ли имамо довољно људи да у будуће, ако се десе проблеми чувамо судове, домове здравља, болнице, катастар, возаче аутобуса и сл. Или држава треба да осмисли неки другачији принцип пружања сигурности свим јавним службама.

Састанк је протекао коректно и професионално уз обострано задовољство.

Ваш Синдикат полиције Слога