Београд, 27.02.2024. –Начелник одељења, пуковник полиције Михало Маринковић, уз помоћ познатог адвоката успео је да победи МУП пред Врховнимм судом. Он је доказао да МУП греши када је одбио да му призна право на теренски додатак. Право на теренски додатак нису остварили и остали запослени из тадашњег Одељења за неексплодирана убојна средства – НУС, Данашњег одељења за заштиту од ЕОР.

Док су остали запослени, извршиоци, одустали од тужбе, или нису подносили даље жалбе, једино је начелник истрајао у Дон Кихотској борби против ветрењача, у борби да докаже да је у праву и да МУП греши, да не поштује радничка права и прописе, на штету запослених.

Ово је прича о борби једног неустрашивог човека, који се смело успротивио неправденом систему и нестручним руководицима у МУП! Он је пресудом доказао свим оним умишљеним руководиоцима из људских ресурса да немају појма! Свима онима који су посао рада са експлозивима свели на мизерно плаћен и непоштован посао, у односу на друге канцеларијске послове који су у неким јединицама више плаћени.

Док су многи синдикати и адвокати одустали у тешкој и неправедној борби за доказивање теренског додатка, пуковник Маринковић био је непоколебљив и неумољив у својој борби, он није одустао када су сви одустали!

Теренски рад, који је чини се лакши од руководећег, МУП ће у будућности морати да адекватно вреднује и дебело плати! Или ће, можда, неко из МУП запазити да начелник треба да буде пре свега онај руководилац који ће се бави стратешким пословима од интереса за рад одељења, док ће извршиоци радити оно што им је у опису посла – теренски послао. Шта ће бити у будуће, видећемо…

На страну апели министра да запослени одустану од тужби против послодавца, чак и када су у праву, у овом случају такви апели нису уродили плодом! Рад са експлозивима и остацима из рата који су вема ризични треба да се цене, поштује и адекватно плати! Како извршиоцу, тако и начелнику који ради извршилачке послове!

А како МУП цени посао једног начелника који воли посао извршиоца, види се из приложене пресуде!

Овај синдикат упутио је захтев Врховном суду Србије за доставу пресуде која ће, верујемо, послужити за ново утврђивање права на теренски рад многим запосленима.

Потсетимо се, инспектор Душан Николић такође је указивао Председнику Србије да треба изједначити послове пиротехничара-деминера-инспектора са сличним пословима у Војсци Србије. О томе смо писали у чланку “Затражна помоћ Председника Републике Србије“

Тадашње Одељење за заштиту од неексплодираних убојних средстава, данашње Одељење за заштиту од ЕОР (експлозивни остаци рата) по свом опису обавља теренске послове, али то право МУП није признавао радницима. Незадовољни дневницом од тричавих 150 динара док раде најопасније и најризичније послове, скоро сви запослени тужили су МУП. Накрају су скоро сви одустали, сем садашњег начелника.

Након ове пресуде МУП ће из буџета, за период од 01.10.2014. године до 01.03.2016. године начелнику исплати износ од 157.701,72 рсд плус затезне камате, плус трошкове суђења који нису мали.

Све укупно, МУП ће, односно порески обвезници, начелнику Маринковићу исплатити најмање 370.000,00 рсд. С правом, заслужио је!

На жалост, колеге извршиоци који су одустали, неће добити ништа. Мали људи увек некако остану оштећени јер немају начелничке плате да плаћају судске трошкове…

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права и битних повреда одредаба парничног поступка, с предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној на основу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.

С обзиром да је ревизија тужиоца дозвољена по одредби члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11…18/20), то није било потребе да се о истој одлучује као о посебној ревизији.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11…18/20) Врховни касациони суд је нашао да је ревизија тужиоца основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374 став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом се не указује на друге повреде одредаба парничног поступка због којих се она може изјавити, применом члана 407. ЗПП.

Према чињеничном стању на коме је заснована побијана одлука, тужилац је у спорном периоду био запослен код тужене у Сектору за ванредне ситуације, Управа за цивилну заштиту, Одељење за неексплодирана убојна средства, Одсек за оперативне послове. Решењем тужене од 26.08.2011. године, тужилац, самостални полицијски инспектор, запослен у Министарству унутрашњих послова, распоређен је у свом звању почев од 01.09.2011. године на радно место шефа Одсека за оперативне послове, Одсек за оперативне послове за неексплодирана убојна средства, Одељење за неексплодирана убојна средства, Управа за цивилну заштиту, утврђено под редним бројем 193 у Правилнику о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места код тужене. Тужилац је у спорном периоду на основу више наредби начелника Управе за цивилну заштиту, Сектора за ванредне ситуације, као вођа тима за уништавање НУС, извршавао послове уништавања неексплодираних убојних средстава на територији општина и градова у Републици Србији. Тужена тужиоцу за обављање тих послова није исплаћивала накнаду за рад и боравак на терену (теренски додатак), према Уредби о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника. Вештачењем је утврђена висина накнаде по основу теренског додатка у спорном периоду од 01.10.2014. године до 01.03.2016. године у укупном износу од 157.701,72 динара.

Првостепени суд је усвојио тужбени захтев тужиоца и обавезао тужену да тужиоцу на име трошкова рада и боравка на терену за спорни период исплати износе ближе одређене у изреци првостепене пресуде, са припадајућом каматом. Међутим, другостепеном одлуком преиначена је првостепена пресуда и тужбени захтев одбијен уз закључак да се тужилац није писменим путем обратио старешини органа ради остваривања права на накнаду трошкова рада и боравка на терену, те да у таквој ситуацији не може са успехом остварити право на исплату назначених трошкова у судском поступку.

Врховни касациони суд је нашао да се основано ревизијом указује да је побијана другостепена одлука донета уз погрешну примену материјалног права.

Одредбом члана 147.а Закона о полицији („Службени гласник РС“ број 101/2005 са изменама и допунама) који је био на снази до 05.02.2016. године, прописано је да запослени има право на додатак на плату за додатно оптерећење на раду. Одредбом члана 147.б истог Закона прописане су накнаде трошкова, по којем поред других, полицијском службенику припада накнада трошкова рада и боравка на терену, која се ближе уређује актом министра, уз сагласност Владе.

Чланом 47. Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Службени гласник РС“ бр.22/15, 70/15) прописано је да се на права и обавезе полицијских службеника када је то за њих повољније примењују одредбе Посебног колективног уговора за државне органе („Службени гласник РС“ бр.25/15). Чланом 39. Посебног колективног уговора за државне органе („Службени гласник РС“ бр.25/15) са анексом Посебног колективног уговора („Службени гласник РС“ бр.50/2015-22) прописано је да запослени има право на накнаду трошкова рада и боравка на терену (теренски додатак) који износи 3% просечне месечне зараде запосленог у привреди Републике Србије, према последњем коначном објављеном податку Републичког органа надлежног за послове статистике, на дан исплате. Уредбом о накнади трошкова и отпремнина државних службеника и намештеника („Службени гласник РС“ број 98/2007… 84/2015) у члану 44. прописано је да се државном службенику и немештенику исплаћује накнада трошкова рада и и боравка на терену (теренски додатак) која износи 3% просечне месечне зараде запосленог у привреди РС, према последњем коначно објвљеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, на дан исплате

Имајући у виду изнето, Врховни касациони суд налази да је првостепеном пресудом правилно усвојен тужбени захтев тужиоца након што је првостепени суд, уз правилну примену материјалног права, утврдио да тужилац има право на накнаду трошкова рада и боравка на терену код утврђеног да је тужилац, као вођа тима за уништавање НУС, био ангажован на територијама општина и градова у Републици Србији, изван седишта команде, а да тужена није доказала да је тужиоцу исплатила накнаду за боравак на терену. Теренски додатак представља додатак за време боравка полицијског службеника на терену и право на додатак на плату по основу теренског додатка спада у категорију права по основу рада зајамченог Уставом и Законом, па је првостепени суд правилно закључио да се тужена као послодавац не може ослободити обавезе да плати накнаду за несумњиво обављени рад јер подношење захтева није услов за вођење овог спора.

Тужилац је успео у поступку по ревизији, па му, на основу члана 153. и 154. у вези члана 165. став 2. ЗПП, припадају и опредељени трошкови овог поступка, и то: на име састава ревизије 18.000,00 динара, у складу са Тарифним бројем 13. Тарифе о наградама и накнадама за рад адвоката („Службени гласник РС“ бр. 121/12), као и износ од 25.908,07 динара на име таксе на ревизију и 38.862,10 динара на име таксе на одлуку по ревизији, применом Тарифног броја 1. тачка 5. и Тарифног броја 2. тачка 11. Закона о судским таксама („Службени гласник РС“ број 28/94…95/18).

На основу члана 416. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија Добрила Страјина, с.р.

Осталим колегама који су одустали од жалбе-тужбе, остаје само нада да ће МУП у будуће праведно утврдити и признати право на теренски додатак, подићи висину дневнице, повећати коефицијенте, бар као у Дирекцији полиције, ако ништа друго као “надницу за ризик или страх”!

Начелнику Маринковићу хвала што је истрајао, што није одустао, што је учинио више од многих синдиката. Ова пресуда запосленима пуно значи и утреће пут ка остваривању права на теренски додатак.

Ваш Синдикат полиције Слога