Београд, 21.01.2024. – Протеклих месеци приметно је да Министарство унутрашњих послова у формалним захтевима за приступ информацијама од јавног значаја и другим формалним предметима са странкама у поступку ничим изазван комуницира неформално, достављајући службена акта и јавне исправе без потписа и печата органа.

У чланку Министри се мењају, радници трпе, МУП по старом… објавили смо чињеницу да је начелница тадашњег Одељења за организовање исхране и смештаја Гордана Ђукић запосленој Татјани Мировић уручила формални акт Министарства без заводног броја, потписа и печата, што је евидентно из прилога.

Такав акт који заправо не представља ништа послужио је Управи за опште послове да оконча поступак актом који је прописно заведен, потписан и оверен печатом органа стварајући привид да је поступак вођен на законом прописан начин. Име лица које се потписало није наведено у акту. Да ли зато што о праву зна колико о кувању ручка или зато што се стиди свог непрофесионалног поступања није нам познато. Питаћемо на суду када се буде појавила у својству сведока.

Захваљујући приватној тужби коју је поднела полицијска службеница Наташа Милинчић против овог синдиката (чланак Наташа Милинчић тужбом тражи милион динара), пружена нам је могућност и велико задовољство да је испитамо као и њену тадашњу надређену Гордану Ђукић која ће на суду морати да објасни многе ствари, попут незаконитог вођења формалног поступка када  странку у поступку обавештава актом без заводног броја, потписа и печата који заправо не представља ништа. Као такав није могао да проузрокује никакву правно последицу пропуштања изјашњења.

Следећи од примера су овлашћена лица у Министарства унутрашњих послова која злоупотребљавају прописе или овлашћење министра Братислава Гашића па овом синдикату достављају обавештења, информације или решења без печата органа.

Нисмо упознати да ли пропусте чине због претрпаности послом, непрофесионалности или по диктату надређених. Како год сами су пред законом одговорни за своје пропусте и штету коју евентуално буду нанели, странци у поступку или органу.

Оно што планирамо, као оштећени ми ћемо прекршајним судовима подносити предлоге за покретање прекршајних поступака против руководиоца органа и овлашћених лица.

Евидентна је и устаљена пракса од пре пар месеци да нас овлашћена лица у МУП обавештавају да из само њима знаних разлозлога не могу да поступе у предвиђеном законском року од 15 дана, заправо купују себи време како би донели решења о обијању захтева за приступ информацијама од јавног значаја. Обавештење није оверено печатом органа!

Овлашћено лице у истом предмету затим доставља одговор који је такође достављен без печата органа.

У конкретном предмету који је дат као пример, у решењу овлашћено лице одбија захтев за достављање одређених информација које се односе на евиденција о присутности на раду и о врсти радног односа полицијске службенице Наташе Миничић, исти доставља решење којим одбија захтев синдиката опет без печата органа.

И поред очигледне жеље надређених руководиоца да заштите интересе да ли бахате или непрофесионалног понашања полицијске службенице Наташе Милинчић код константног свакодневног кашњења на посао и ранијег одласка са посла које сама не евидентира у евиденцији присутности на раду, исти ће морати бити достављени суду и тужилаштву. Јер нико нема право да фалсификује временик, то би бар сваки полицијски службеник требао да зна. А за фалсификовање, односно уношење неистинитих података у службена акта зна се шта следи. Сведоци постоје и једва чекамо да их испитамо на суду, као и њене надређене руководиоце који су требали да врше контролу. Како су то чинили, колико често и на који начин, чућемо на суду. Све захваљујући поднетој приватној тужби полицијске службенице Наташе Милинчић против овог синдиката.

И да се вратимо на тему, стручној јавности и члановима стављамо на увид како одређена лица у МУП својим ауторитетом руководиоца или овлашћеног лица злоупотребљавају закон, интерне прописе кршећи и Кодекс полицијске етике па свесно и са умишљајем наносе штету МУП и другим лицима.

Да ли је Министарство унутрашњих послова пожељан орган у којем желимо да радимо, да ли га доживљавамо као заштитникa грађанских радничких и људских права? У каквом то органу радимо и да ли желимо да радимо у оном у којем се поштују или не поштују прописи? Или да ли живимо и радимо у правној држави, просудите сами.

Или, зна ли ко, да МУП случајно није укинуо печат?

Ако јесте, ево најдубље се извињавамо колеги Сретену Чолићу. Колегиници Гордани Ђукић се не можемо извинити поред печата фали и потпис, не иде и да хоћемо….

Ваш Синдикат полиције Слога